Jesenja setva i sadnja začinskog i lekovitog bilja

Začinsko i lekovito bilje u organskoj bašti ima višestruku ulogu: mirisima i supstancama koje luče nadzemni i korenski delovi, biljke privlače korisne insekte koji pospešuju oplodnju, stimulišu rast i razviće povrća, poboljšavaju kvalitet plodova utičući na ukus i miris i ono što se izdvaja kao najznačajnije u bio baštama, štite gajene biljke od raznih bolesti i teraju štetočine.

Kamilica

Kamilica podnosi monokulturu i na istom zemljištu može da se gaji dve-tri godine zaredom, što se i preporučuje, jer je setva u pojedinim godinama zbog vremenskih uslova rizična i nesigurna. Zbog toga se primenjuje sistem „zalivađivanja“ koji podrazumeva da se preostali cvetovi posle berbe ostave da dozru i ne beru se, već se parcela na kojoj se nalazi usev jednom ili dva puta podrlja. Na taj način radni organi drljače omlate seme i rasture i pomešaju ga sa zemljom. Nakon izvođenja navedene operacije parcelu je neophodno zaliti, naročito zbog toga što se jesenja setva obavlja u avgustu - septembru, kada često nema dovoljno padavina.

Zemljište za setvu kamilice priprema se tokom leta, odmah nakon skidanja prethodnog useva, naročito u krajevima gde nema dovoljno atmosferskih padavina. Najpre je potrebno izvršiti oranje parcele, koje se na slatinama izvodi na 10-15cm a na normalnim zemljištima dubina treba da je 25-30cm. Nakon oranja, površinski sloj zemljišta potrebno je usitniti primenom mašina za predsetvenu obradu.

Za kamilicu su najbolja neutralna do slabo alkalna zemljišta, a uspeva i na siromašnim i zaslanjenim površinama.

Jesenja setva obavlja se od kraja avgusta do polovine septembra, gusto (omaške) ili u redove (žitnom sejalicom) na razmak između redova 10-15cm i to po površini zemljišta, te je zbog toga nakon setve obavezno izvršiti operaciju valjanja kako bi seme prionulo uz zemlju i kako ga ne bi razneo vetar. Setva se obavlja po mirnom vremenu i na naveden način, jer ukoliko se seme inkorporira sa zemljom neće klijati zbog toga što klija isključivo na svetlu. Takođe, seme se pre setve pomeša sa sitnim peskom u odnosu 1:3. U našim uslovima jesenja setva je sigurnija i bolja od prolećne i seme u uslovima dovoljne vlažnosti niče za 8-10 dana, a mlade biljke do zime ojačaju i prezime.

Žalfija

Žalfija uspeva na svim tipovima zemljišta a uspešno se gaji i na najsiromašnijem ukoliko nije zabareno, i peskovitom, ali najbolje rezultate daje na zemljištima sa dosta hraniva koja su rastresita i propustljiva, gde se dobija visok prinos mase. Na slabim zemljištima preporučuje se đubrenje stajnjakom u količini 20-30 t/ha.

Višegodišnja je biljka, što znači da na jednoj parceli ostaje nekoliko godina (10 i više) i ne gaji se u plodoredu. Zbog toga se obradi i pripremi zemljišta za njenu proizvodnju posvećuje posebna pažnja, a sa obradom se kreće krajem leta kada se vrši oranje na najmanje 40cm. Nakon oranja, neposredno pre setve/sadnje potrebno je izvršiti predsetveno usitnjavanje površinskog sloja, a po potrebi može se izvršiti još jedno pliće oranje, ukoliko je parcela jako zakorovljena.

Žalfija se u jesenjem periodu proizvodi direktnom setvom semena i sadnjom rasada. Setva semena obavlja se u novembru i decembru, ručno ili sejalicama. Rastojanje između redova treba da bude 50-60cm a u redu 30-40cm. Setva semena za proizvodnju rasada vrši se u hladne leje u aprilu i maju gde se seje u redove na rastojanje 10-20cm i nakon setve seme se pokriva jer brže proklija u mraku nego na svetlu. Rasađivanje se vrši u oktobru kada je biljka visine 15-20cm na rastojanje je 70x40 – 50cm.

U organskoj proizvodnji žalfiju je dobro gajiti uz voće, jagode i pasulj. Odbija puževe i kupusara.

Nana (Menta)

Mentu je najbolje saditi na zemljištima gde su prethodno gajena strna žita (pšenica, ječam i ovas) jer je žetva navedenih žitarica rano – u junu i julu mesecu, i ima dovoljno vremena da proizvođač pripremi zemljište za sadnju. Parcelu je potrebno poorati na dubinu 20-30cm a zatim usitniti tanjiračom. Menti pogoduju humusna, strukturna, rastresita zemljišta.

Jesenja sadnja reznica podzemnog stabla – stolona obavlja se u oktobru i novembru a može i u decembru, pri čemu je najbolje saditi stolone stare godinu dana, jer su najkvalitetniji. Sadnice je pre sadnje potrebno pripremiti, očistiti od zemlje i ostatka nadzemnih delova.

Menta se sadi na međurednom rastojanju 50-70cm, razmak u redu je 30cm a dubina setve 10-14cm, sadilicom ili ručno. Sadnja se obavlja u otvorene brazde koje se otvaraju plugom neposredno pre sadnje, kako bi se sačuvalo što više valge. Za 1ha potrebno je 1500kg stolona.

U organskoj poljoprivredi preporučuje se sadnja nane pored kupusnjača jer odbija leptira kupusara, takođe i lisne vaši.

Timijan (Majkina dušica)

Timijan je višegodišnja biljka i zbog toga ne ulazi u redovan plodored a na istoj parceli može se uzgajati tek posle 3-4 godine. Najpogodnija zemljišta za uzgoj su laka, rastresita, sa većim sadržajem kreča. Voli sunčane položaje ali ne i suvišnu vlagu.

Bitan faktor kod odabira parcele za gajenje timijana je zakorovljenost, jer timijan ne zagušuje korove, te korovi a naročito višegodišnji predstavljaju ograničavajući faktor koji u znatnoj meri utiče na uzgoj.

Timijan se u jesenjem periodu proizvodi deljenjem busena, direktnom setvom semena i rasadom iz toplih ili hladnih leja. Deljenje busena je vegetativni način razmnožavanja koji se retko primenjuje jer nije ekonomski opravdan. Direktna setva semena obavlja se u jesen na rastojanje 30-40cm a potrebna količina semena po m2 je 0,5-0,6g. Ukoliko se proizvođač odluči na sadnju rasada iz topli leja, seme se u leje seje već u februaru i martu, zatim se pikira i pikiran rasad se ostavlja do jeseni. Proizvodnja rasada u hladnim lejama je najrašireniji način. Setva se obavlja u maju na rastojanje 25-30cm i dubinu 0,5cm, pri čemu je potrebno 0,8-1g/m2 semena, a sadnja se vrši u oktobru i novembru. Rastojanje prilikom rasađivanja iznosi 40-50cm između redova i 20-30cm u redu.

Kao bio biljka, timijan odbija leptira kupusara i puževe.

Buvač (Buhač)

Buvač nema velikih zahteva prema zemljištu na kome će biti gajen. Uspeva na slabijim, suvim i krečim terenima, ali ipak najbolje prinose daje na plodnom i rastresitom zemljištu. Višegodišnja je biljka što znači da se ne gaji u plodoredu, a usev je najbolje zasnovati na mestima gde su bile gajene obilno đubrene kulture. Na istom mestu se može gajiti i do 8 godina, nakon čega na toj parceli treba gajiti neku drugu biljnu vrstu. Zemljište je pre jesenje sadnje poželjno đubriti sa 30-35t/ha stajnjaka, zatim poorati, nakon čega sledi predsetvena priprema a zatim sadnja.

Proizvodi se generativno – sadnjom rasada, i vegetativno – deljenjem busena. Za proizvodnju rasada setva se obavlja u aprilu i maju u hladnim lejama na međuredni razmak 30-40cm i dubinu 1cm. Seme je potrebno redovno zalivati, kako bi nakon 2-3 nedelje niklo. U septembru se dobija zdrav, kvalitetan, dobro razvijen rasad pogodan za sadnju na stalno mesto.

Deljenje busena obavlja se iz starijih zasada (3-4 godine) u periodu mirovanja, kada se busenovi izoravaju i dele na više delova i svaki treba da ima najmanje 2 vegetativna pupoljka – okca. Rasađuje se na razmak između redova 40-70cm a u redu 20-40cm.

Gajenje buvača u organskoj poljoprivredi posebno se preporučuje, jer se od njega prave mnogi korisni pesticidi sa izuzetno efikasnim delovanjem. U bio bašti odbija lisne vaši, a među organskim proizvođačima najpoznatiji je po tome što se koristi za suzbijanje najznačajnije štetočine krompira – krompirove zlatice.

• compartir
• TWEET
• compartir
• Pin