1000 din pe kilogram
Fără certificat
Dan planete Zemlje održava se 22. aprila širom sveta, kako bi se povećala svest ljudi o ugroženosti životne sredine. Još je 1992. na Konferenciji Ujedninjenih nacija o životnoj sredini ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja.
Zapitate li se ponekad koliko naši pojedinačni postupci mogu da utiču na celu planetu?
Svaka osoba može da pravi male korake zarad veće svrhe.
Lako je obeshrabriti se kada pogledamo statistike o klimatskim promenama.
Izazovi sa kojima je savremen svet suočen nisu laki. Sve je nužnije da se osvesti zajednička odgovornost koju stanovnici ove planete imaju jer kapaciteti prirode nisu neograničeni.
Poljoprivrednu proizvodnju koja ima negativan efekat na životnu sredinu neophodno je zameniti proizvodnjom koja ne narušava ravnotežu u agroekosistemu, a obezbeđuje proizvodnju kvalitetne hrane.
Održivi razvoj podrazumeva da treba koristiti resurse iz prirode za zadovoljenje svojih potreba, ali ne tako što se ugrožava priroda. Treba misliti na buduće generacije.
Upravo organska poljoprivreda može imati ključnu ulogu u održivom razvoju jer čuva raznolikost životinjskih vrsta i prirodnu ravnotežu u životnoj sredini, pozitivno utiče na razvoj ruralne sredine i očuvanje i obnavljanje prirodnih resursa.
8 načina na koji organska proizvodnja štiti planetu Zemlju
#1 Organska poljoprivreda smanje izloženost pesticidima i hemikalijama štetnih po planetu
Pesticidi i hemikalije imaju negativan uticaj na životnu sredinu zato što:
- Prskanje biljaka pesticidima i hemikalijama utiče na tlo, seme, vodu i vazduh i te štetne materije mogu da se zadrže u njima decenijama.
- Hemikalije i pesticidi imaju dugoročne posledice na zemljište, te se sa njihovom upotrebom javlja niz negativnih posledica kao što su zbijanje zemljišta, erozija i gubitak plodnosti zemljišta.
Svako korišćenje pesticida sa sobom nosi negativne posledice po ekosistem, a smanjenje upotrebe pesticida jedan je od temelja održive poljoprivrede i ideje održivog razvoja.
U organskoj proizvodnji koriste se organska, mineralna i mikro-biološka đubriva, i postoji lista istih koja se mogu koristiti.
#2 Organska poljoprivreda stvara zdravo zemljište
Da bi proizvodili organsku hranu, neophodno je da se stvore uslovi za zdravo tlo. Ako tretirate zemljište sa štetnim pesticidima i hemikalijama, ono se nikada neće očistiti. Prirodni, preventivni pesticidi su dobri po zemljište i tek kada počnete samo njih da koristite, zemljište će postati čisto.
Samo jedna kašikica kompostom bogate organske zemlje može biti domaćin između 600 miliona i bilion dobrih bakterija ( oko 15.000 vrsta).
Sa druge strane jedna kašikica zemlje tretirane hemikalijama, stanište je samo 100 dobrih bakterija. Mikroorganizmi u zemljištu imaju važnu ulogu u obradi zemljišta i obezbeđivanju hranljivih materija biljkama.
- Potrebno je u proseku 100 godina da se stvori jedan milimetar zemlje - zamislite koliko bi zemljišta bilo sačuvano kada bi svi farmeri usvojili organske principe!
#3 Pomaže u borbi sa erozijom
Hemikalije i pesticidi imaju dugoročne posledice na zemljište, te se sa njihovom upotrebom javlja niz negativnih posledica kao što su zbijanje zemljišta, erozija i gubitak plodnosti zemljišta.
Ako još niste zabrinuti za eroziju tla, trebalo bi da budete.
Očuvanje „živog” zemljišta jedan je od najvažnijih ciljeva organske proizvodnje. Ne samo da organska poljoprivreda utiče na zdravlje tla, nego pomaže i u borbi sa ozbiljnim problemima zemljišta, kao što je erozija.
Kompostiranje otpadaka, tj. pravilno rukovanje sa biljnim otpacima i stajnjakom, kao i zaustavljanje erozije zemljišta, doprinose zaštiti životne sredine.
#4 Smanjuje emisiju ugljenika
Zanimljivo je da poljoprivreda, kao ljudska delatnost koja najviše zavisi od klime, nije zanemarljiv izvor emisija štetnih gasova staklene bašte.
Konvencionalna proizvodnja zato preuzima dve uloge - i ulogu žrtve, i ulogu krivca. Poljoprivredna tla i stoka direktno emituju neke od zagađujućih gasova, ali su i uzrok emisije i korišćenje fosilnih goriva u radu gazdinstava, a sve iz ekonomskih razloga.
Istraživanja koja su poredila uticaj organske i neorganske poljoprivrede na atmosferu pokazala su da organski agrikulturni sistem može značajno smanjiti emisiju ugljenika i pomoći da se postignu pozitivne klimatske promene.
Klimatske promene idu na štetu i proizvođača i kupaca, te ovaj problem ne treba posmatrati kao nešto o čemu ćemo posle misliti. Taj problem je u sadašnjosti - vidite ga po sušnim periodima, poplavama i drugim klimatskim promenama.
#5 Utiče na očuvanje čistoće vode
Smanjenje zaliha vode i njen sve lošiji kvalitet veoma su ozbiljni problemi. Kada su zalihe vode ugrožene, ceo ljudski rod i planeta ispašta.
Na kvalitet vode utiču zagađujući otpadci sa neorganskih farmi - pesticidi, otrovna đubriva i životinjski otpad. Organska poljoprivreda pomaže održavanju vode čistom tako što sprečava oticanje tih zagađivača.
U organskoj proizvodnji koriste se prirodni materijali za mačiranje i zaštitu biljaka, koji utiču pozitivno na kvalitet vode.
#6 Smanjuje “cvetanje mora”
Ova pojava dešava se usled masovnog razmnožavanja algi i bakterija, kada vode promene boju, najčešće u zelenu. Cvetanje mora za posledicu može imati masovno trovanje riba, ptica, pa i ljudi. Ima i negativne ekonomske posledice po turizam, lokalnu i regionalnu ekonomiju.
Ima više razloga zbog čega se ova pojava dešava, ali primaran je ljudski faktor.
Jedan od tih faktora je korišćenje veštačkih đubriva na bazi nafte koji se često koriste u konvencionalnoj proizvodnji, ali nikako u organskoj.
#7 Zdravlje životinja
Organske farme imaju 34% više vrsta biljaka, insekata i drugih životinja, što može pomoći zaustavljanju nestajanja različitih vrsta istih.
Insekti, ptice, ribe i mnoga druga stvorenja su u problemu kada im čovek uništi njihovo prirodno stanište. Organska poljoprivreda ne samo da čuva njihovo prirodno stanište, nego privlači ptice i druge prirodne predatore da žive srećno na organskim farmama, što je dobro i za farmu - te životinje pomažu kod prirodnog uništenja štetočina tako što se njima hrane.
Životinje koje žive na organskoj farmi borave na pašnjaku bez hemikalija, što ih održava zdravim i imunim na bolest.
#8 Bogatstvo različitosti - biodiverzitet
Gubitak biljnih i životinjskih vrsta širom sveta predstavlja gorući problem.
Što više različitih vrsta ima na farmi, to je ona stabilnija. Organska poljoprivreda podstiče biodiverzitet, što igra ključnu ulogu u otpornosti farme na loše vremenske prilike, bolesti i štetočine. Smanjenje biodiverziteta u uzajamnoj je vezi sa povećanjem bolesti, što naravno nije dobro za planetu.
Na koji način vi doprinosite našem domu - planeti Zemlji?
Cont nout sau Autentificare pentru adăugare comentariu