Organska đubriva

• Bitno je napomenuti da je u ovom načinu proizvodnje dozvoljena primena mineralnih đubriva, ali samo prirodnih (npr. sirovi fosfat, aluminijum kalcijum fosfat, kalcijum sulfat i dr.)

Primena organskih đubriva pre svega zavisi od agrohemijske analize zemljišta, potreba gajenih biljaka i od karakteristika samog đubriva.

Prema Pravilniku o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje za organsku poljoprivredu je predviđen maksimalni unos od 170 kg azota po ha-1, kako bi se sprečilo ispiranje azota, unošenje teških metala i štetnih organskih supstanci, širenje korova, zagađivanje zemljišta štetnim organizmima i dr.

Sva đubriva koja se koriste moraju biti iz ovog načina proizvodnje-sopstvena, odnosno sertifikovana.

Prema Pravilniku o organskoj proizvodnji, u organskoj biljnoj proizvodnji je zabranjena upotreba:

• đubriva koja sadrže ljudske ekskremente,
• đubriva koja sadrže ostatke genetički modifikovanih biljaka ili genetički modifikovane mikroorganizme,
• stajnjaka od genetički modifikovanih životinja.

Od organskih đubriva, u organskoj poljoprivredi najveći značaj imaju:

1. stajnjak
2. kompost
3. glistenjak
4. zeleništno đubrivo
5. treset
6. tečna organska đubriva

Stajnjak 

Stajnjak predstavlja smešu izmeta domaćih životinja i prostirke i predstavlja kompleksno đubrivo jer se u njemu nalaze svi mikro i makroelementi neophodni za rast i razvoj gajenih kultura.

Stajnjak se najčešće sakuplja, čuva i sazreva u humkama koje su trapezastog oblika i koje se prekrivaju slamom. Zrenje stajnjaka traje od 3-6 meseci što zavisi od intenziteta njegovog sabijanja i veličine humke.

Zreo stajnjak se karakteriše mrkom bojom, na dodir je mastan sa odnosom ugljenika (C) i azota (N) od 17 do 20 :1. Korišćenje svežeg stajnjaka nije dozvoljeno, jer postoji opasnost od negativnog uticaja na agroekosistem, kontaminacije biljaka i mogućeg oštećenja istih.

Hraniva iz stajnjaka oslobađaju se u dužem vremenskom periodu, od 3-5 godina, što zavisi od vrste životinja kao i od tipa zemljišta (na težim zemljištima duži period, na lakšim kraći). Takođe se u proseku, u prvoj godini iz stajnjaka iskoristi 20-35% azota, 20-35% fosfota i 67% kalijuma.

Generalno, u prvoj godini se iskoristi 50% stajnjaka, u drugoj oko 30%, dok u trećoj 20%.

Preporučuje se unošenje od 40 do 50 t/ha svake četvrte godine.

Stajnjak se u zemljište može zaorati pred obradu u jesen, u proleće, odnosno u leto, neposredno pre setve ili sadnje. Rasipanje treba obaviti po hladnom i oblačnom danu, potrebno je da se odmah ili što pre unese u zemljište, jer se ostavljanjem na površini više dana gubi organska materija i azot.

Ukoliko zbog nekih razloga unošenje stajnjaka nije moguće odmah, stajnjak se ostavlja na parcelama u hrpice na ocedna mesta, a potom se hrpice pokrivaju slojem zemlje.

Kompost

Kompost predstavlja organsko đubrivo koje je pored stajnjaka najčešće osnovno đubrivo u organskoj proizvodnji. Kod komposta proces humifikacije je išao do kraja, pa je organska materija u njima gotovo kao humus.

Pored toga što se koristi kao đubrivo, on je sastavni deo zemljišnih smeša, a može da posluži i za malčiranje zemljišta. On se najčešće upotrebljava na manjim površinama sa intenzivnijom proizvodnjom kao što su povrtarske kulture.

Kvalitetan kompost za organsku poljoprivredu odlikuje se: odgovarajućom zrelošću, visokim sadržajem organske materije (preko 30%), odsustvom semena korova i patogenih organizama, čistoćom, pH vredošću od 6-7,8, odsustvom teških metala i toksičnih supstanci, tamnom bojom, prijatnim mirisom zemlje i sadržajem vode manjim od 50%.

Kompost se može dobiti iz različitih organskih materijala, koji su najvećim delom ostaci i otpadci od različitih prerađevina.

Prema izvoru organske materije koje se mogu kompostirati ova vrsta đubriva može se podeliti u sledeće grupe:

• standardni biljni kompost
• kompost od stajnjaka
• kompost od slame i kukuruzovine
• komposti od ostatka mesne industrije
• komposti od ostatka prerade voća i grožđa
• komposti kožarske industrije
• komposti od ostatka drvene industrije
• komposti od organskog mulja iz separacije lignita
• komposti od organskog smeća
• komposti od komunalnog mulja.

Prosečni sastav komposta dobijenih od različitih materijala

Da bi se dobio kompost odgovarajućeg kvaliteta neophodno je stalno pratiti i kontrolisati stanje kompostne mase, jer je to glavni indikator aktivnosti mikroorganizama i procesa koji se u njemu odvijaju.

Na procese koji se dešavaju u kompostnoj masi najviše utiče: sadržaj kiseonika, odnos ugljenika i azota (optimalan odnos C:N za aktivnost mikroorganizama je od 25:1 do 35:1), vlažnost supstrata, temperatura (između 45o i 55oC) i pH vrednost.

Postoji više načine kompostiranja u zavisnosti od potreba i raspoloživih materija i to:

• Baštensko kompostiranje (u dvorištu) sa drvenim ili plastičnim komposterima kao i u kompostnim hrpama u zemljištu; 
• Centralizovano gradsko kompostiranje (zajedničko kompostiranje u naseljenom mestu, sa većim brojem učesnika u pripremanju i korišćenju komposta);
• Industrijsko kompostiranje (tržišno orijentisana proizvodnja supstrata);
• Anaerobno kompostiranje - industrijska prerada organskog otpada uz dobijanje nusproizvoda i biogasa.

Baštenski način kompostiranja (u dvorištu)

Za kompostiranje može poslužiti sve što je iz prirode i što preradom nije izgubilo prirodne osobine. Međutim i tu postoje neka pravila. Naime, postoje neki prirodni otpaci koji se mogu bez problema kompostirati, dok drugi manje i nisu poželjni prilikom kompostiranja.

Kompostirati se mogu:

• otpatci iz vrta-bašte: pokošena trava, lišće, uvelo cveće, stara zemlja (iz lonca za cveće), usitnjeno granje;
• kuhinjski otpaci: sirovi ostaci povrća, kora krompira, ostaci voća, talog kafe, ostaci čaja, ljuska jaja;
• ostalo: životinjska dlaka, perje, male količine papira, pepeo drvenog uglja ili drva;
• neki se organski otpaci teško razgrađuju pa nije preporučljivo takve otpatke stavljati u velikim količinama, tu spadaju: ljuske oraha, kosti, šišarke i dr.

U kompost se ne smeju stavljati:

• Otpaci iz vrta-bašte: korovi sa semenom, lišće oraha, bolesne biljke;

• Kuhinjski otpaci: otpaci kuvanih jela, meso, kosti u velikim količinama;

• Ostalo: velike količine novinskog papira, časopisi u boji, pelene, pseći i mačji izmet, izmet uopšteno, ostaci duvana, sadržaj vrećica iz usisivača, velike količine kamenog i smeđeg uglja (zbog sadržaja teških metala),…

• Na kompostište se ne smeju nikako stavljati otpaci koji sadrže hemikalije kao što su stari lekovi, ulje, plastična ambalaža, obojeno i lakirano drvo, stiropor,...

Da bi se ubrzala aktivnost mikroorganizama pre početka kompostiranja, potrebno je izvršiti usitnjavanje organskog materijala. Materijal se slaže u slojeve, preko kojih ide sloj zemlje i sve to se ponovo ponavlja do visine koja zavisi od načina kompostiranja, a na kraju se stavlja sloj zemlje ili zaseje neka kultura (npr. tikva da bi se sprečilo isušivanje mase).

Kako bi se poboljšao kvalitet komposta i ubrzala njegova razgradnja, u kompostnu masu se mogu dodati mikrobiološka đubriva, kreč, azotna đubriva koja ne zakišeljavaju kompostnu masu i dr. Kompostiranje se završava zavisno od načina kompostiranja i vrste biljnih ostataka za 3-12 meseci.

Glistenjak

Poznato je da su kišne gliste indikator dobre plodnosti zemljišta. Samo na plodnom i nezagađenom zemljištu ima glista. To je i osnov da se specifične gliste (Kalifornijske) koriste za proizvodnju organskog đubriva – glistenjaka.

Hraneći se stajskim đubrivom gliste ga u svom organizmu razlažu, delimično se hrane njegovim sastojcima, dok najveći deo izbacuju u obliku humusa. Na taj način, dobija se kvalitetno organsko đubrivo bez ikakvih hemijskih dodataka, koje se odlikuje visokim sadržajem organske materije, mikro i makrolemenata.

Glistenjak pozitivno utiče na rast i razvoj biljaka, kao i na strukturu i osobine zemljišta na kome se primenjuje.

Hemijski sastav glistenjaka

U povrtarstvu prilikom rasađivanja, glistenjak se ubacuje u jamice za sadnju jer se na taj način materijal ekonomičnije troši a efekti su bolji. Ne sme se dozvoliti sušenje humusa u jamicama, već se odmah u njega sade sadnice i to tako da ceo korenov sistem bude u direktnom kontaktu sa humusom.

Količina glistenjaka koja se stavlja u jamice varira u granicama od 0,1 – 0,5 l. Dok se prilikom setve, glistenjak razbacuje po celoj površini.

Glistenjak je veoma bitan u uzgajanju začinskog bilja jer im omogućava da na zdrav način budu pune eteričnih ulja, vitamina i minerala.

U voćarstvu radi što boljeg kontakta korena sa zemljištem pre rasađivanja, preporučuje se umakanje korena u kašu glistenjaka u kojoj se drže od nekoliko sati do nekoliko dana. U iskopane jame se, takođe, ubacuje glistenjak, blago se nagazi i zatim se stavlja sadnica koja se potom zatrpava smešom zemlje i glistenjaka uz nabijanje. Glistenjak treba upotrebljavati i za kasnije obogaćivanje i aktiviranje zemljišta u voćnjacima.

Kod vinogradarsva preporučuje se prihrana glistenjakom svake godine. Unosi se pre zimskog oranja, pri čemu dubina unošenja mora biti takva da dođe što bliže korenu. Grožđe iz tako tretirnih vinograda ima bolji ukus i kvalitet, a čokot je zdraviji i otporniji.

Preporučena efikasna doza u ratarstvu je 5000l/ha.

Treset

Treset predstavlja organsko đubrivo koje nastaje kao poledica stalnih viškova vode iz padavina ili iz podzemnih voda  u zemljište, čime dolazi do manjka kiseonika u njemu, što dalje dovodi do nepotpune razgradnje biljnih ostataka i mahovina.

Postoji preko 50 vrsta treseta različitih sastava, pH vrednosti i stepena razloženosti.

Prema osnovnoj podeli, postoji dva tipa treseta:

• beli (visinski)
• crni (nizijski)

Beli ili visinski nastaje u hladnim i vlažnim klimatskim uslovima gde je osnovni biljni pokrivač bela mahovina roda Sphagnum, po kojoj je i dobio ime (beli ili sfagnumski).

Odlikuje se velikim kapacitetom za vodu (zadržava vodu 300 puta više od svoje zapremine), kisele je reakcije i relativno je siromašan u hranivima.

Sa druge strane, crni ili nizijski treset nastaje u rečnim dolinama od više biljnih vrsta, bogat je organskom materijom, ima veću pH vrednost, dok je sadržaj mikro i makroelemenata mnogo veći nego u belom.

Generalno se može reći da treset poboljšava vodno-vazdušni režim zemljišta, pospešuje razvoj korenovog sistema gajenih biljaka i bogat je mineralnim materijama koje su neophode za rast biljaka.

Prema pravilniku o organskoj proizvodnji, upotreba treseta je ograničena na hortikulturu (tržišno baštovanstvo, cvećarstvo, gajenje drveća i rasadnici).

Zelenišno đubrivo

Zelenišno đubrivo predstavlja zelenu biljnu masu koja se zaorava.

Kod ovakvog načina đubrenja koriste se brzorastuće biljke.

Zelenišnim đubrenjem (sideracijom) zemljište se obogaćujem svežom organskom materijom, čime se snažno utiče na biološku aktivnost zemljišta. Osim toga, siderati u težim zemljištima rahle i prožimaju masu zemlje, uzimaju iz zemljišta teže pristupačna hraniva, a leguminozni siderati obogaćuju zemljište azotom.

Sideracija se primjenjuje na zemljištima u kojima nema dovoljno humusa, kad nema organizovane stočarske proizvodnje, te se na ovaj način osigurava promet organske materije.

Zelenišno đubrenje je dobar način organskog đubrenja na vrlo udaljenim i teže pristupačnim parcelama, tamo gde je skupo ili se ne isplati dovoziti stajnjak.

Biljke za zelenišno đubrenje se mogu gajiti kao prethodne kulture, međukulture ili naknadne kulture, a obavezno se gaje kao mešane, odnosno pokrovne ili usejavanjem između redova gajenih biljaka. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, a najkasnije pred setvu pokose i zaoru ili ostave kao malč na površini zemljišta. Izbor useva za zelenišno đubrivo je dosta velik.

Oni pripadaju raznim botaničkim grupama i familijama, a neke od njih su:

• grahorica
• crvena detelina
• lupine
• lucerka
• heljda
• facelija
• kupusnjače
• stočni grašak
• ječam 

Tečna organska đubriva

Osoka predstavlja organsko đubrivo koje nastaje od tečnog dela stočnih ekskremenata koje ne upija prostirka i koje se sakupljaju i čuvaju u jami-osočari. Hemijski sastav osoke je različit ali u proseku sadrži približno 98% vode; 0,8% organske materije; 0,22% N; 0,01% P2O5 i 0,45% K2O.

Za razliku od stajnjaka, u osoki su skoro svi elementi u lakopristupačnom obliku za biljke, kao kod vodorastvorljivih mineralnih đubriva, zbog čega je ona veoma pogodna za prihranjivanje.

Osočara

Ukoliko se koristi za prihranu, mora se obaviti njeno razblaživanje kako bi se sprečila pojava ožegotina na listovima biljaka. Razblaživanje se vrši vodom u odnosu 1:1-2. Ne preporučuje se prihrana osokom povrtarskih kultura, kao ni krmnog bilja u odmaklim fazama razvoja (sem u periodu pre kretanja vegetacije).

Ukoliko se osokom đubri zemljište bez kulture, odnosno predsetveno, razblaživanje nije potrebno. Kao i kod stajnjaka, njeno iznošenje i rasturanje treba da se obavlja po oblačnom i hladnom vremenu i potrebno ju je odmah zaorati ili zatanjirati kako bi se sprečili gubici azota.

Osim osoke, u tečna organska đubriva spadaju i rastvori živinskog đubriva,komposta i humusa, kao i biljni oparci, uvarci i ekstrakti koji osim što su bogati hranljivim materijama, sadrže specifične materije koje imaju stimulativan efekat na rast i razvoj biljaka, a, takođe i fitocidno dejstvo. Tako se za ova đubriva koriste: valerijana, kopriva, maslačak, gavez, komorač, kamilica, kupusnjače i neven i dr.

Ova đubriva osim što se mogu kupiti kao gotova, jednostavno se mogu praviti i na sopstvenom gazdinstvu. Najčešće se pre upotrebe moraju razrediti i to 1 litar na 5-20 litara kišnice (meke vode), dok je za folijarno prihranjivanje potrebno i veće (1:50).

Ova đubriva se koriste za prihranjivanje, između redova i biljaka, sistemom fertigacije kroz sistem za navodnjavanje i folijarno, tj. preko lista.

Upotreba ovih đubriva treba da bude u jutarnjim ili većernjim časovima, pri oblačnom vremenu bez vetra.

• Share
• TWEET
• Share
• Pin