Mere nege u organskoj povrtarskoj proizvodnji

Mere nege  se primenjuju sukcesivno, vezano za porast useva, i u toku vegetacije primenjuje se više mera, koje su navedene i opisane u tekstu.

Zaštita povrća od niskih temperatura, visokih temperatura i vetra

Biljke se od negativnih posledica mraza mogu zaštititi sadnjom u brazde, pokrivanjem agrotekstilom ili plastičnom folijom, dimljenjem i navodnjavanjem. 

Kako bi se zaštitili od mraza i izmrzavanja, salata i spanać sade/seju se na kosinu brazde. Tako brazda baca senku na gajenu biljku koja sprečava brzo otapanje ledenih kristala nastalih dejstvom niskih temperatura.

Agrotekstilom ili plastičnom folijom pokriva se biljka pojedinačno ili redovi biljaka u vidu tunela, sa ili bez nosača. Nosači mogu biti u vidu pruća, lučno savijene žice ili PVC cevi.

Nosači koji formiraju tunel za prekrivanje rasade agrilom

Temperatura ispod agrila je za 4ºC viša u odnosu na spoljašnu temperaturu. Za zaštitu od mraza najbolja je perforirana polietilenska folija ili agrotekstil kojim se neposredno, bez konstrukcije, pokrivaju biljke, kao što je prikazano na slici dole, na kojoj je prikazana upotreba agrotekstila u plasteničkoj proizvodnji salate.

Dimljenje ima slab zaštitni efakat, jer štiti biljke samo od slabog mraza, od -0,6 do -0,8ºC. Paljenjem slame, biljnih otpadaka i sličnih materijala stvara se gust dim koji sprečava gubljenje toplote dejstvom mraza. 

Indirektna zaštita biljaka navodnjavanjem podrazumeva obilno zalivanje zemljišta 2-3 dana pre pojave mraza jer se vlažno zemljište sporije zagreva ali prikupi više toplote od suvog. Tu toplotu ono zrači pri pojavi mraza i tako zaštićuje biljke. Direktna zaštita obavlja se u vreme trajanja mraza, zalivanjem biljaka rasprskivačima sa finim diznama jer se na taj načim zaliva malom količinom vode u vidu sitnih kapi. Voda se pri padu na biljnu površinu pretvara u led i oslobađa toplotu koja biljku štiti od potpunog izmrzavanja. Zalivanje traje sve dok traje mraz a zaliva se sve dok se ne otopi ledena kora na biljkama. Ovim načinom biljke se štite od jakog mraza, do -8 ºC.

Biljke se od mraza mogu zaštititi zagrtanjem zemljom, ali se ova tehnika ne preporučuje jer je to samo kratkotrajna zaštita a biljke pod zemljom brzo žute i uginu.

Najbolji način zaštite biljaka od visokih temperatura je redovno i obilno zalivanje. Na taj način rashlađuje se vazduh a isparavanjem vode sa biljaka i iz zemljišta troši se toplota. Takođe, biljke je poželjno gajiti u združenoj setvi, gde se kombinuju biljke manjeg habitusa sa biljkama većeg habitusa, kako bi formirale zasenu i štitile osetljivo povrće.

Jaki, topli i hladni vetrovi zaustavljaju životne procese, lome listove i stabla, te je zbog toga baštu potrebno zaštititi od dominantnih vetrova. Najbolji način je gajenje povrća uz potporu (pruće, špalir i različite konstrukcije), dok i neke biljke služe kao oslonac, npr. kukuruz i suncokret unutar redova vrežastih kultura.

Konstrukcija za paradajz

Kada je u pitanju postavljanje konstrukcije za paradajz, sade se dve biljke pored svake konstrukcije, koje se kačaljkom i kanapom vežu za gornji luk. Svaka biljka usmerava se na jednu stranu luka.

Upotreba mreža za senčenje

Upotreba fotoselektivnih mreža u boji posebno je izražena u zaštićenom prostoru.

Utiču na morfologiju – građu listova, broj stoma, dužinu internodija, i na fiziologiju biljaka – indeks lisne površine, oplodnju, dužinu plodonošenja, zrenje i dr.

Najčešće se proizvode od polietilena visoke gustine (PEHD), a zahvaljujući korišćenju UV stabilizatora mogu da se koriste više sezona, minimum dve. Najčešće su crne, bele, ljubičaste i zelene boje, sa različitim načinom tkanja i različitim procentom senčenja. Specijalni tipovi su mreže sa aluminijumskom presvlakom.

Mreže bele boje proizvode se specijalnim postupkom pletenja. Reprodukuju toplotu unutar objekta zbog reflektovanja toplotnih talasa i povećavaju udeo difuzione svetlosti. Zasenčena površina iznosi 22,4-50%.

Crne mreže prirodno su otporne na sunčeve UV zrake i koriste se u oblastima sa najvećim intenzitetom sunčevog zračenja. Procenat senčenja iznosi 30-90%.

Zelene mreže koriste se najčešće u objektima za proizvodnju rasada i senče 30-60%, dok ljubičaste mreže utiču na formiranje povoljnog spektra svetlosti za gajenje biljke, a često imaju i dekorativnu funkciju. Ljubičaste mreže senče 45%.

Mreže na zaštićenim prostorima - iako se kaže da je mreža za zasenu, ona u isto vreme smanjuje količinu svetlosti, intenzitet UV zraka i temperaturu u plasteniku.

Pozitivni efekti i uticaj mreže na gajene biljke najbolje se vide na slici 1, na kojoj se vidi jasna razlika između paradajza i paprike u zaštićenom prostoru bez mreže za senčenje (donja slika) i sa postavljenom mrežom za senčenje (gornja slika). Slika dovoljno govori o benefitima primene a napravljena je 2015. za vreme letnjih žega. 

Mreže se postavljaju iznad pokrivnog materijala, a istovremeno obezbeđuju delimično i zaštitu od grada.

Nedostatak njihove upotrebe ogleda se u tome što smanjuju osvetljenost useva čime se smanjuje intenzitet fotosinteze, usled čega dolazi do produžetka vegetacije. 

Termalni zastori (ekrani, zavese) su sintetički, tkani materijali koji imaju višestruke funkcije. Koriste se za senčenje objekata, reflektovanje i čuvanje toplotne energije i regulaciju RVV unutar zaštićenog prostora. U zavisnosti od tipa, senčenje se kreće u granicama od 12-99,9%.

Postavljaju se sa unutrašnje strane a biraju se prema nameni za: čuvanje toplotne energije i reflektovanje sunčevog zračenja, termalni zastori nepropusni za svetlost i asimilacioni termalni zastor. Zbog postavljanja sa unutrašnje strane zaštićenog prostora i manje izloženosti sunčevom zračenju trajnost im je pet godina.

Navodnjavanje

Navodnjavanje je obavezna mera u proizvodnji povrća, jer usled nedostataka vode dolazi do smanjenja prinosa, povrće brzo stari a listovi ogrube.

Količina vode i učestalost navodnjavanja zavise od vremenskih uslova, osobina zemljišta i zahteva kultura. Najjednostavnije je vreme zalivanja odrediti vizuelnom metodom, koja podrazumeva da se uzme zemlja sa dubine 15-20cm i gnječi u ruci. Ukoliko se ne obrazuje grudva zemljište je veoma suvo i biljke pate od suše; ako se obrazuje grudva ali nije čvrsta takođe je vreme za zalivanje a ako se obrazuje čvrsta grudva, zemljište je dovoljno vlažno – 10-15% PVK. Ukoliko iz stisnute grudve kaplje voda, zemljište je suviše vlažno i ne treba zalivati narednih 7-10 dana.

U našim uslovima najviše vode (8-12 zalivanja) zahtevaju sledeće kulture:

• paprika
• plavi patlidžan
• paradajz
• kupus
• praziluk
• celer
• krastavci

Manje vode (4-6 zalivanja) zahtevaju crni luk, salata, rotkva, mrkva, boranija, tikvica, a najmanje zahteva prema vodi (2-4 zalivanja) imaju grašak, krompir, spanać, lubenica i dinja.

Prvi znaci nedostatka vode manifestuju se na listovima koji gube sjaj a zatim cela biljka počinje da vene i prestaje da raste. Mladi plodovi tikvica i krastavaca suše se od vrha, listovi lisnatog povrća postaju kožasti, koren korenasih biljnih kultura odrvenjava a neko povrće kao što je spanać, salata, celer i cvekla neželjeno prelazi u generativnu fazu i cveta.

Suše izazivaju opadanje cvetova i mladih plodova, te je prinos u značajnoj meri smanjen, dok duge zemljišne i vazdušne suše i letnje žege dovode do uginuća biljaka. Zemljište je potrebno zalivati pre isušivanja, jer u toku suše spoljno tkivo povrća očvrsne a ako se zatim obilno zalije ili padne velika količina kiše, dolazi do pucanja tkiva i plodovi se raspuknu (npr. glavica kupusa) ili postaju gorki (krastavci).

Povrće je najbolje navodnjavati ređe i obilnije toplom odstajalom vodom.

Norma navodnjavanje je 20-30l/m2 a najbolje je koristiti kišnicu, zatim tekuću vodu iz reka i kanala, hladna bunarska voda je manje povoljna a najnepogodnija je voda iz vodovoda koja se hloriše.

Navodnjavanje nije dozvoljeno obavljati vodom čija je temperatura ispod 15ºC i u vremenskom periodu između 11 i 15 časova jer dolazi do oštećenja biljaka a posebno su osetljive paprika, plavi patlidžan i lubenice. Voda kojom se navodnjava mora biti hemijski i mikrobiološki ispravna, ne sme da sadrži više od 0,15% rastvorljivih soli, i mora biti bez štetnih ostataka pesticida, teških metala i drugih štetnih materija.

Prilikom sertifikacije, svaki proizvođač dužan je da ovlašćenoj sertifikacionoj kući dostavi rezultate analize vode.

Postoji više načina navodnjavanja:

• Fitarije – potapanje vodom (najstariji način navodnjavanja)

• Gravitaciono navodnjavanje – brazdama koje su načinjene u pravcu redova

• Veštačka kiša – omogućava preciznije određivanje zalivne norme, povećava vlažnost vazduha i feluje osvežavajuće na biljke

• Postavljanje sistema cevi i creva - kap po kap – omogućava uštedu vode i biljka je najracionalnije koristi, ali voda mora biti čista kako ne bi došlo do začepljenja, te se zbog toga postavljaju filteri

• Orošavanjem – ovaj način se ne preporučuje jer se pri orošavanju javljaju biljne bolesti

• Mikrorasprskivači – lokalno navodnjavanje oko biljaka u redu ili između redova. Mikrorasprskivačima se ublažava začepljenje kapaljki

• Mikrocvetno navodnjavanje – umesto kapaljki ili rasprskivača koriste se kratke tanke cevi preko kojih voda u vidu mlaza zaliva zonu oko biljke

• Kanta sa ružom i crevo sa rasprskivačem

Sistem za navodnjavanje - kap po kap

U sistemima organske poljoprivrede preporučuje se redovno đubrenje organskim đubrivom i nastiranje zemljišta, jer zemljište dobro nađubreno stajnjakom i malčovano suvim ili zelenim malčom smanuje posledice suše.

Dopunska oplodnja

Dopunska oplodnja je značajna u ranoj proizvodnji paradajza i paprike u zaštićenom prostoru.

Koriste se mehaničke i biološke metode koje dovode do pucanja polenovih kesica i oplodnje tučka.

Mehaničke mere podrazumevaju upotrebu raznih vibratora i ventilator dok je upotreba bumbara biološki način dopunske oplodnje, koji se primenjuje u organskoj poljoprivredi.

Prednost upotrebe bumbara su višestruke: ranije dozrevanje, intenzivnija boja i veća ujednačenost plodova, veća prosečna masa plodova, veća čvrstina plodova i veći prinos. Jedna košnica bumbara dovoljna je da pokrije površinu 1000m2.

Obavezne mere nege u proizvodnji paradajza

Vezivanje za oslonac 

Indeterminantne sorte paradajza gaje se uz oslonac. Čim počne cvetanje, treba izvršiti vezivanje biljaka uz oslonac, što se najčešće vrši kanapom u obliku osmice. Kanap se ne sme vezati čvrsto uz biljku, jer se useca u sablo i ne dozvoljava mu rast. Na otvorenim parcelama, kao oslonac najčešće se postavljaju plastični kolčevi za koje se vezuje paradajz 3-4 puta u toku vegetacije, sukcesivno sa porastom biljke. 

Kačaljke i kanap 

U zaštićenom prostoru koriste se kačaljke i kanap. Kačaljke se postavljaju pri osnovi stabla i za njih se vezuje kanap koji služi kao oslonac i vezan je za gornje žice u plasteniku. Biljke paradajza se u toku vegetacije obmotavaju oko kanapa.

Pinciranje (zakidanja zaperaka) 

Zaperci su bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova i ukoliko se ne odstranjuju iz njih se formiraju bočne grane koje su nepoželjne, jer biljka dobija žbunast izgled sa većim brojem sitnih plodova. Ovom merom reguliše se broj stabala na biljci. Odstranjuju se nožem kada su dužine 2-3cm.

Zakidanje listova ispod cvasti

Izvodi se nakon zrenja plodova u cvasti, jer gube svoju funkciju i predstavljaju potencijalni izvor zaraze.

Dekapitacija (zakidanja vrha stabla)

Vrši se 30 dana pre prvog mraza, kako bi poslednji plodovi sazreli.

Postavljanje špalira za krastavce

Gajenje biljaka uz špalir ima brojne prednosti: zbog uspravnog rasta stabljike bolja je osvetljenost i provetrenost biljaka zbog čega je manja opasnost od pojave bolesti, berba je olakšana a plodovi su čisti. Postavljanje špalira primenjuje se u proizvodnji krastavaca za kišeljenje – kornišona na otvorenom polju, i u proizvodnji salatnih krastavaca u zaštićenim prostorima.

Obavezne mere nege u proizvodnji paprike

Vezivanje za oslonac – radi održavanja stabla u uspravnom položaju postavljaju se potpore koje mogu biti u obliku špalira od manile ili se vodeće grane vezuju za stalnu ili povremenu konstrukciju. Najlakši i najjednostavniji način koji farmeri primenjuju u praksi podrazumeva da duž reda paprike, sa jedne i druge strane potrebno je ukupati kolčeve na razmak 2-3m koji se povežu kanapom koji se čvrsto stegne. Ovakva konstrukcija sa obe strane reda sprečava da stablo polegne i drži ga u uspravnom položaju kao što je prikazano na slici dole.

Orezivanje stabla – mera za regulisanje bujnosti paprike. Nakon sadnje biljke slobodno rastu do prvog mesta grananja. Na tom mestu ostavljaju se dve grane, tako da se svaka biljka formira na dva stabla. 

Orezivanje se nastavlja tako što se na svakom sledećem nodusu ostavlja jedna grana, a druga se uklanja. Na taj način dobija se izgled biljke u obliku slova V. 

Zaštita biljaka od bolesti, štetočina i korova

Zaštita useva spada u redovne i obavezne mere u proizvodnji povrća. O tome kako zaštititi biljke u organskoj poljoprivredi možete čitati u tekstovima koji su objavljeni na portalu: Zaštita od bolesti u organskoj poljoprivredi, Suzbijanje korova u organskoj poljoprivredi i Zaštita biljaka od štetočina u organskoj poljoprivredi.

Malčovanje zemljišta

Malčovanje (nastiranje, pokrivanje) zemljišta nije obavezna mera u organskoj poljoprivredi ali se prepoučuje. Zašto i kojim materijalima je najbolje pokrivati zemljište saznajte u tekstu Malčiranje zemljišta koji se nalazi na portalu.

Prihranjivanje

Prihranjivanje se vrši u skladu sa potrebama biljaka i stanja plodnosti zemljišta. U organskoj poljoprovredi koriste se đubriva sa liste dozvoljenih preparata i oplemenjivača zemljišta ili preparati koje farmeri prave samostalno na svom gazdinstvu.

Više o đubrenju saznajte u tekstu Organska đubriva. 

• Share
• TWEET
• Share
• Pin