Kako se suzbijaju lisne vaši u organskoj proizvodnji?

Danas na svetu ima više od 3000 različitih vrsta lisnih vaši i gotovo da nema kulture koju ne napada minimum jedna od mnogobrojnih vrsta.

Polifagne su štetočine, što znači da se hrane većim brojem biljnih vrsta iz različitih botaničkih porodica, a održavaju se i na korovima. Neke lisne vaši napadaju isključivo određene biljne vrste i po njima su dobile ime, npr. jabukina vaš, breskvina vaš. U poljoprivrednoj proizvodnji štete nanose kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru.

Biljne vaši su sitni insekti, različitih boja a najčešće zelene.

Odrasle jedinke (imago) mogu biti krilati i beskrilni. Krilate jedinke sele se sa biljke na biljku i samim tim predstavljaju opasnost za više biljaka, dok se beskrilne jedinke ceo život hrane na domaćinu na kojem su se razvile.

Lisne vaši mogu biti monoecijske i heterecijske. Monoecijske u toku sezone ne menjaju biljku domaćina, dok se heterecijske sele sa zimskog na letnjeg domaćina.

Imaju veliku moć razmnožavanja i za kratko vreme obrazuju velike kolonije.

Imaju sedam do osam generacija godišnje a u povoljnim uslovima i do 15, a to su visoke temperature sa velikim količinama padavina koja prouzrokuje visoku relativnu vlažnost vazduha. U takvim uslovima dolazi do premnožavanja. Sa druge strane, visoke temperature i sušni periodi smanjuju brojnost lisnih vaši a kišni pljuskovi ih spiraju.

Prema načinu razmnožavanja i prezimljavanja lisne vaši de dele na holiciklične i anholociklične vrste.

Holociklične vrste lisnih vaši prezimljavaju u obliku jajeta na zimskom domaćinu ili na vratu korena biljke na kojoj se razvijaju tokom godine. U proleće iz jaja pili lisna vaš osnivačica i daje prve kolonije beskrilnih jedinki. Nakon nekoliko beskrilnih generacija javlja se krilata generacija, koja se seli na druge, letnje domaćine.

Tokom celog leta razmnožavaju se bespolno, dok u jesen dolazi do polnog razmnožavanja i kopulacije između mužjaka i ženke, zatim ženka odlazi do zimskog domaćina i tu odlaže jaja i ciklus se zatvara. Kod anholocikličnih vrsta prezimljava odrasla jedinka. Tokom cele godine razmnožava se bespolno i nema polne generacije.

Simptomi i štete od napada lisnih vaši

Lisne vaše se hrane mladim i sočnim delovima biljaka gde formiraju kolonije, a štete nanose sisanjem biljnog tkiva.

Prvi simptomi na biljkama napadnutim lisnim vašima manifestuju se kroz kovrdžanje vrhova mladih listova ili mladih izdanaka i takve biljke zaostaju u porastu. Zatim se listovi i mladi izdanci suše i otpadaju, a donja strana lista usled „medne rose“ (“medna rosa” je izmet lisnih vaši) postaje sjajna i lepljiva. Pored listova i mladih izdanaka, lisne vaši napadaju i generativne biljne organe - pupoljke, cvetove, mladare, plodove, a neretko i korenje.

Biljke naseljene lisnim vašima slabe, jer hraniva potrebna za njihov rast i razvoj koriste lisne vaši za sopstvenu ishranu i razmnožavanje. 

Lisne vaši na naličju lista

Kao što je već opšte poznato u praksi, tamo gde ima lisnih vaši, ima i gljiva čađavica i mrava, zbog toga što vaši luče „mednu rosu“ koju mravi koriste u ishrani i zbog toga mravi gaje kolonije vaši, čuvaju ih i doprinose njihovom rasprostiranju.

Gljiva čađavica je štetna po gajene kulture jer smanjuje asimilacionu površinu biljke a posledica toga je smanjena fotosinteza što sve zajedno dovodi do uginuća biljaka usled nedostatka hlorovila i narušene sposobnosti samoishrane.

Lisne vaši su, takođe, prenosnici različitih mnogobrojnih biljnih virusa a prema načinu prenošenje postoje tri grupe virusa:

• 
  Neperzistentni virusi – prenose se usnim aparatom, nakon što lisne vaši sišu sokove bolesnih biljaka a zatim pređu na zdrave biljke;
• Perzistentni virusi – prenose se slinama lisnih vaši, a to znači da virus resorbuje krv vaši i vaš ostaje zaražena tokom celog života;
• Semiperzistentni virusi – penose se na oba navedena načina.

Suzbijanje lisnih vaši

U organskoj poljoprivredi akcenat je stavljen na zaštitu ljudi i čovekove okoline, i zbog toga je potrebno primeniti preventivne mere u borbi protiv lisnih vaši, koje se ne oslanjaju na primenu štetnih sintetičkih pesticida:

Neophodno je redovno uništavati korove u usevu i na ivicama parcela na kojima se vaši održavaju i razmnožavaju;

Poštovati tehnologiju gajenja svake biljne vrste (pravilno đubrenje optimalnim preporučenim dozama, optimalan sklop biljaka, optimalan rok setve, agrotehničke mere,...);

Sprečiti naseljavanja lisnih vaši sa polja u zaštićene objekte (plastenike, staklenike, rasadnike, leje,...); ventilacione i ulazne otvore zatvoriti, a najbolji materijal za to je gaza; koristiti insekatske mreže;

Postavljati što više lepljivih ploča različitih boja a naročito žute jer su najprimamljivije za vaši

Žute ploče postavljene u zaštićenom prostoru

Na otvorenom polju postavljati žute ili srebrne antiinsekatske folije na kojima se gaje usevi; između redova glavnog useva sejati/saditi biljke koje privlače i odbijaju lisne vaši;

Podsticati populaciju predatora lisnih vaši; biljke pokrivati agrotekstilom 

Biljke na otvorenom polju pokrivene agrotekstilom

Mnoge biljne vrste su saveznici u borbi protiv lisnih vaši

Biljke koje privlače lisne vaši: bob, menta, dragoljub, loboda, pasulj i mnoge cvetnice. Ove biljke svojim izgledom i pre svega mirisom privlače na sebe biljne vaši i tako smanjuju njihov napad na gajene kulture. Preporučuje se gajenje navedenih biljaka oko gajenih kultura. Od pomenutih biljaka bob se izdvaja kao kultura koja je omiljena lisnim vašima i zbog toga se bob posebno preporučuje.

Biljke koje odbijaju lisne vaši – repelenti: crni luk, beli luk, korijander, neven, buvač, lavanda, nana, bosiljak i majoran. Ove biljke je, takođe, poželjno gajiti u neposrednoj blizini gajenih biljaka. 

Izgled bio bašte sa zastupljenim velikim brojem cvetnih biljnih vrsta u setvenoj strukturi

Pored biljaka, i mnogi insekti su neprijatelji lisnih vaši i hrane se njima (predatori). To su: 

• Bubamare
• Uholaž
• Osa potajnica
• Zlatooka
• Bogomoljka
• Mrežokrilci
• Grabežljive stenice

Kako bi privukli što više predatora u bio baštu, potrebno je izgraditi kućice za korisne insekte i na ivicama voćnjaka/vinograda/bio bašta sejati/saditi biljke koje privlače navedene predatore. Tako npr. osu potajnicu privlači hajdučka trava a bubamare ladolež a jedna bubamara može pojesti i do 2000 lisnih vaši. Osa potajnica polaže jaja na lisne vaši i jedna osa može da uništi više od 1000 vaši.

Ptice se, takođe, hrane lisnim vašima. Kako bi privukli što više ptica, širom bašte/voćnjaka/vinograda treba postavljati gnezda, kućice, pojilice i hranilice za njih. Hranilice se postavljaju u zimskom periodu, kako bi se ptice navikle na izvor hrane i kako bi se zadržale na željenoj teritoriji.

Navedene mere i načini suzbijanja i kontrole lisnih vaši vrlo često nisu dovoljne za rešavanje problema napada, te je neophodno vršiti tretiranje preparatima koji su dozvoljeni za upotrebu u organskoj poljoprivredi. Važno je napomenuti da je napadnute biljke potrebno tretirati već na početku formiranja kolonija i tretiranje uskladiti sa berbom plodova, kako bi se vodilo računa o karenci. Takođe, tretiranje je potrebno obavljati mnogo učestalije u odnosu na tretiranje sintetičkim pesticidima, jer su preparati koji se koriste u organskoj poljoprivredi biološkog porekla i imaju slabiji efekat od štetnih pesticide.

S obzirom da se lisne vaši javljaju tokom celog perioda vegetacije u velikom broju, suzbijanje je učestalo i zbog toga često dolazi do pojave rezistentnosti (otpornosti) ovih štetočina na upotrebljene preparate. Zbog toga je neophodno napraviti plan tretiranje koji podrazumeva kombinovanje različitih preparata u različitim vremenskim intervalima.

Ovakav plan treba da doprinese uspešnom rešavanju problema lisnih vaši.

Prirodni preparati za zaštitu od lisnih vaši

Kopriva – 1kg sveže ili 200g suve koprive preliti sa 10l vode, ostaviti da odstoji 12-24 sata, procediti i tretirati biljke. Ovaj preparat je naročito efikasan u borbi protiv zelenih lisnih vaši.
Kopriva – listove koprive sitno iseckati, preliti mlakom vodom i ostaviti preparat da odstoji jedan do dva dana. Zatim procediti i upotrebiti.

Kadifa – napuniti do pola kantu od 10l sa cvetovima kadife i preliti sa 10l vode. Preparat ostaviti da odstoji i nakon dva dana procediti, dodati 40g kalijumovog sapuna i tretirati napadnute biljke.

Pelin – 300g sveže ili 30g suve biljke preliti sa 10l vode i ostaviti da odstoji 12-24 sata. Posle toga preparat je potrebno procediti i može se upotrebiti.

Dragoljub – kilogram svežeg stabla, lista i cveta dragoljuba preliti sa 10l vode i ostaviti da odstoji 24h. Nakon toga preparat treba procediti, razrediti sa vodom u odnosu 1:3 i može se upotrebiti.

Maslačak – pravi se od korena ili nadzemnih delova maslačka. 300g iseckanog korena ili 400g svežeg lista preliti sa 10l tople vode temperature 40°C, ostaviti da odstoji dva do tri sata i nakon toga procediti.

Buvač – 300g sveže biljke ili 300g suve, ubrane u fazi cvetanja preliti sa kipućom vodom i poklopiti sud u kome se preparat nalazi. Nakon što se preparat ohladi treba ga procediti, razrediti vodom u odnosu 1:3l vode i spreman je za upotrebu.

Osušena ljuta paprika (feferoni) – 300g osušene ljute paprike preliti sa 10l vode i ostaviti da odstoji preko noći. Narednog dana preparat razrediti u odnosu 1:10l vode i upotrebiti.

Duvan – 400g listova duvana preliti sa 10l tople vode i ostaviti da odstoji najmanje 3 sata. Nakon toga preparat procediti i upotrebiti.

Paradajz – dve do tri šake listova paradajza potopiti u tri čaše mlake vode i ostaviti da odstoji preko noći. Ujutru procediti preparat i tretirati napadnute biljke.

Crveni luk i sapun – izrendati 30g crnog luka i 5-6g sapuna za veš i preliti sa 1l vode (najbolje kišnica). Smesu ostaviti da odstoji 5 sati, procediti i upotrebiti na zaraženim biljkama. Ideničan preparat može da se pravi i od belog luka.

Beli luk – izgnječiti 200g belog luka, preliti sa 1l tople vode i ostaviti da odstoji 5 sati. Nakon toga procediti, razrediti jednu šolju sa 10l vode i preparat je spreman za upotrebu.

Drveni pepeo – 300g drvenog pepela dodati u 10l vode i kuvati pola sata. Ostaviti da se ohladi, procediti, dodati 50g sapuna i tretirati napadnute biljke.

Sirće i deterdžent – dve kašike sirćeta i jednu kašiku deterdženta za pranje sudova sipati u pola litre vode. Rastvor je potrebno dobro promešati a zatim tretirati biljke. Ovaj rastvor treba da ostane na biljkama i deluje deset sati a nakon toga potrebno je sprati ga čistom vodom. Postupak se može ponavljati tek nakon nekoliko dana, kako biljni delovi ne bi bili dugotrajno izloženi jakom dejstvu sirćeta, što dovodi do oštećenja osetljivog mladog biljnog tkiva.

Ljuske jaja – osušene ljuske jajeta samleti i posuti po napadnutim biljkama. Prah smeta lisnim vašima i istovremeno obogaćuje zemljište kalcijumom.

Coca – cola – biljke jednostavno isprskati sokom. Šećer stvara lepljivu sredinu i lisne vaši ne mogu da se kreću i hrane i to dovodi do njihovog uginuća. Tretiranje je potrebno ponavljati nakon svake kiše jer padavine spiraju preparat sa biljaka.

Ekološki sapuni – sapunica se pokazala vrlo efikasnim sredstvom u borbi protiv vaši. 300g sapuna rastvoriti u 10l vode i preparat je spreman za upotrebu.

Biološki preparati za suzbijanje lisnih vaši: En-strip, Ercal, Mirical, Aphipar, Ervipar, ulje Neem-a. Za suzbijanje ovih štetočina koriste se i insekticidni sapuni – specijalni rastvori masnih kiselina koji parališu i ubijaju lisne vaši.

• Share
• TWEET
• Share
• Pin