Pod alternativnim biljkama podrazumevaju se one kulture, koje se u odnosu na tzv. tradicionalne biljke kao što su pšenica, kukuruz, soja, suncokret, i dr., gaje na manjim površinama, doprinose diverzifikaciji i očuvanju agrobiodiverziteta.
Razlog gajenja ovih biljnih vrsta na malim površinama objašnjava se tržišnim uslovima odnosno potrebama, jer alternativne biljke zadovoljavaju specijalne tržišne potrebe, a njihova tržišta nemaju veliki volumen, nego su manjih razmera.
Isplativost proizvodnje alternativnih biljaka je u strogoj povezanosti sa izraženim zahtevom za ljudskim radom (ručnim radom). Većina njih zahteva više ručnog rada, nego proizvodnja npr. pšenice. Pitanje povećanih zahteva za ljudskim radom posmatra se sa dva aspekta.
Prvi aspekat se odnosi na to da savremena konvencionalna proizvodnja sa intenzivnom upotrebom mehanizacije teži smanjenju upotrebe ljudskog rada (za proizvodnju 1 tone pšenice potrebno je manje od 10 minuta ljudskog rada).
Komparativna prednost alternativnih biljnih vrsta na manjim ruralnim gazdinstvima koja po pravilu raspolažu manjim površinama je u tome što se time stvaraju uslovi da se svi članovi porodice zaposle i tako postižu veću zaradu po jedinici površine. U vezi s tim povećava se i zaposlenost.
Proizvodnja alternativnih biljaka pozitivno utiče na agrobiodiverzitet.
Raznolikost alternativnih biljaka obezbeđuje širok spektar proizvoda, doprinosi raznovrsnijoj ishrani i očuvanju zdravlja ljudi i životinja. Neke od alternativnih biljaka gajene u prošlosti, vremenom su postale skoro zaboravljene, a danas se ponovo otkrivaju.
U grupu alternativnih biljaka međutim spadaju i nove biljne vrste, koje na našem području ranije nisu gajene, pa su za naše proizvođače skoro potpuno nepoznate.
Alternativne biljke su od posebnog interesa za organsku proizvodnju jer većina ovih kultura ne zahteva velika ulaganja i mogu se uzgajati bez upotrebe veštačkih mineralnih đubriva i pesticida.
Alternativne biljne vrste koje danas postaju sve značajnije u svetu i kod nas su:
A koje se to alternativne biljne vrste najviše gaje kod nas?
(Triticum spelta)
Proizvodnja krupnika odosno spelte se stalno povećava zbog sve veće potražnje za pekarskim i testeničarskim proizvodima.
Krupnik ima veći sadržaj proteina za 2-5% od obične pšenice, takođe i povećan sadržaj vitamin (pogotovu selena) zbog čega proizvodi od njega imaju antioksidativno dejstvo.
Krupnik obrazuje bujnu vegetativnu masu te je veoma konkurentan prema korovima.
Odlikuje se tvrdim, kožastim plevicama koje dobro štite plod od vazdušnih zagađenja i napada štetočina, a voštana prevlaka na stablima i listovima sprečava pojavu patogenih gljiva. Ima skromne zahteve prema klimatskim i zemljišnim uslovima, otporan je na niske temperature i tolerantan prema patogenima tako da ne zahteva intenzivnu agrotehniku.
(Triticum turanicum spp)
U poslednje vreme u svetu, ali i kod nas, sve veću pažnju privlači ova biljka.
Šta znamo o Kamutu?
Ona se uzgajala pre više hiljada godina na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, a danas se svojim karakteristikama ističe kao važna i korisna namirnica. Kamut je po hranljivoj vrednosti superiornija biljka u odnosu na pšenicu jer sadrži od 20-40 % više belančevina, više minerala, više vitamina, a čak 65% više amino-kiselina od obične pšenice.
Ova biljka je pogodna za ishranu osoba koje su osetljive na gluten jer ga ima znatno manje u odnosu na druge žitarice.
Ova stara sorta pšenice je prirodnom otpornošću na ekstremne uslove životne sredine postlala pogodna za gajenje uz niska ulaganja.
Kamut ili kroasan pšenica je odličan usev za organsku poljoprivredu jer se može proizvesti na jednostavan način bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida.
(Fagopyrum esculentum)
Heljda sadrži veći sadržaj vitamina, proteina, aminokiselina u odnosnu na ostala žita. Ona ne sadrži gluten, što je čini veoma pogodnom zamenom za one koji su osetljivi ili alergični na druge žitarice koje sadrže proteinske glutene.
Slobodno je mogu jesti oni koji imaju stomačne tegobe, dijareju ili masnu stolicu. Heljda se u medicini može koristiti u lečenju mnoguh bolesti kao što su: bolesti krvnih žila, reumatizma, glaukoma, dijabetesa, kod kardiovaskularnih bolesti, posebno kod povišenog krvnog pritiska i dr. U vrlo retkim slučajevima ona može da prouzrkokuje alergije, ukoliko se jede često ili u velikim količinama.
Ovu biljku gajimo prvenstveno zbog plodova, koji se oljušteni u obliku kaše, prekrupljeni ili mleveni kao brašno upotrebljavaju u ljudskoj ishrani, dok se prekrupljeni otpaci i zelena masa koriste za ishranu životinja.
U Srbiji se prema registru priznatih sorti gaji ,,Novosadska heljda”. Ona je biljka brdsko planinskih predela, ali se uz navodnjavanje uspešno može gajiti i u ravnici. Ona je veoma kratkog vegetacionog perioda (60-90 dana), brzog porasta, obrazuje veliku nadzemnu masu pa dobro zasenjuje zemljište i guši korove. Međutim, biljka je izuzetno osetljiva na nepovoljne klimatske uslove i osetljiva je na mraz, posebno prolećni ili jesenji. Visoke temperature i suvo vreme u doba cvetanja mogu izazvati prebrzo cvetanje i sprečiti formiranje semena.
Nema velikih zahteva prema zemljištu i otporna je na bolesti i štetočine, finansijska ulaganja su niska, te se uspešno može gajiti u organskoj poljoprivredi.
(Chenopodium quinoa)
Obično se kuva umesto pirinča, za jutarnje kaše (kuvana u vodi i začinjena voćnim sokom), kao dodatak čorbama i hlebnom testu, pasulju ili jelima od mesa, za biskvite, za punjenje povrća i sl.
Šta znamo o ovoj biljci?
Poreklom sa Anda, kinoa datira od vremena pre 5000 godina. Inke su je zvale “majka svih žitarica” i u civilizaciji Inka je važila za svetu biljku. Kinoa, takođe poznata kao kvinoa ili bela kinoa, postaje sve interesantniji usev u organskoj proizvodnji hrane zbog svoje visoke nutritivne vrednosti.
Ona pruža izuzetnu kombinaciju vitamina, minerala, proteina i visok kvalitet esencijalnih amino-kiselina. Sadrži relativno velike količine ulja (2-10%), između 58-68% skroba i 5% šećera što je čini idealnim izvorom energije, koja se sporo oslobađa u organizmu zaslugom velikog sadržaja vlakana.
Bogata je kalcijumom, gvožđem, kalijumom, magnezijumom, fosforom i cinkom, kao i vitaminima B1, B2, B6 i vitaminima iz grupe E koji inače nedostaju pravim žitaricama, kao i aminokislinom lizinom u kojem su deficitarne ostale žitarice. Kinoa ima i antioksidativno svojstvo jer sadrži mangan i bakar.
Povoljan odnos masti, minerala i vitamina je preventiva za obolele od srca, krvnih sudova i dijabetes,dobra je protiv migrene, takođe, utiče na regulaciju probave i deluje laksativno.
Kinoa je jedna od retkih biljaka koja uspeva u ekstremnim klimatskim uslovima i koja nema velike zahteve prema zemljištu i agrotehnici.
Ova biljka ima izuzetnu prilagodljivost različitim klimatskim uslovima. Ona toleriše i otporna je na nedostatak vlage u zemljištu i daje prihvatljive prinose sa padavinama od 100 do 200 mm i takođe je dosta tolerantna na hladnoću.
(Cicer arietinum)
Naut je vrsta biljaka iz familije bobova (Fabaceae). Narodski nazivi su joj još leblebija, slanutak, slani grah, slani pasulj.
On se gaji zbog zrna jer je bogato belančevinama, sadrži 2,5 puta više sirovog ulja od pasulja, 3,5 puta više od graška, sočiva i boba, sadrži dosta mineralnih materija, naročito fosforna jedinjenja, koja su jako cenjena za mlade organizme, zatim znatne količine provitamina A i vitamina B1.
Odlikuje se niskim procentom celuloze što omogućava laku svarljivost. Belančevine nauta su bliske onim iz životinjskog porekla. Takođe, sadrži 18 esencijalnih aminokiselina (arginin, treonin, valin, fenilalanin, lizin i dr.) koji sačinjavaju 50% ukupnih belančevina. Zrno nauta se može koristiti za pripremanje raznih kuvanih jela, raznih kaša i supa, zatim pečena kao leblebija, za izradu slatkiša, ratluka, kao surogat kafi i dr.
Naut kao hrana za ljude ima i terapeutski značaj jer povećava sekreciju pankreasa i diuretski značaj zbog velikog sadržaja asparagina.
Iako je toploljubiva biljka, naut izdržava i dosta niske temperature. Među zrnastim mahunjačama on je skoro najotporniji na niske temperature.
To je kultura najsušnijih rejona te nema velike zahteve prema vodi. Naut je veoma pogodna biljka za gajenje u sistemima organske poljoprivrede jer ima jednostavnu tehnologiju gajenja. Ne postavlja posebne zahteve prema zemljištu, uspeva na svim, osim na kiselim i teškim. Dobre prinose daje na peskovitim i slabo zaslanjenim zemljištima na kojima druge kulture daju mnogo slabije rezultate.
(Cucurbita pepo)
Ime je dobila zbog visokog procenta ulja u semenu. Seme i ulje mogu se koristiti u farmakologiji, kozmetičkim proizvodima i alternativnoj medicini, posebno kada je organski proizvedena. Sadržaj ulja u semenu je 40% do 60%, tradicionalno obrađeno ulje je tamno zelene boje i sadrži slobodne masne kiseline.
Sadrži vitamin E (gama- tokoferol) čiji je procenat vrlo visok, takođe sadrži visok procenat magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa i mangana. Bogata je u proteinima i mineralima. Meso tikve, zahvaljujući sadržaju celuloze, poseduje purgativno dejstvo tj. ulogu "čišćenja" organizma od otpadnih materija, poseduje i diuretično dejstvo, deluje umirujuće i olakšavajuće. Seme i ulje, organski proizvedeni, u nekim mestima predstavljaju važan proizvod u gastronomiji.
Poznate su dve forme uljane tikve: uljana tikva sa ljuskom i uljana tikva-golica čije seme nije obloženo čvrstom ljuskom.
Domaći sortiment se sastoji od uljane tikve-golice "Olinka" i uljane tikve sa ljuskom "Olivia", zatim ,,Gleisdorfer Olkurbis”, ,,Olea” i ,,Olimax”.
Povoljna je okolnost da uljana tikva u našim uslovima nema ekonomski značajnih bolesti, pa ni štetočina.
Najbolje uspeva na plodnom i humusom bogatom zemljištu, ali se uspešno može gajiti i na ostalim tipovima zemljišta. Kisela zemljišta nisu pogodna za gajenje uljane tikve.
Osetljiva je na mraz, mlade biljke izmrzavaju na -10 a zreli plodovi na -30 do -40°C, dok je tolerantna na kraće sušne periode.
(Helianthus tuberosus)
Čičoka predstavlja veoma kvalitetnu biljku visoke hranjive vrednosti jer krtola sadrži suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamine A, D i C.
Biljka čičoke
Osnovni sastojak ugljenih hidrata je inulin (25%) koji je veoma važan u ishrani dijabetičara ali i osoba koje boluju od arterioskleroze i gojaznosti. Osim toga, ona pomaže i kod visokog krivnog pritiska, preporučuje se malokrvnim osobama, pomaže kod alergija izazvanih hranom, smanjuje pojavu karijesa i dr.
U Srbiji su priznate 2 sorte čičoke i to: ,,NST1” i ,,NST2”. Čičoka je višegodišnja vrsta, ali se gaji kao jednogodišnja biljka. U našim uslovima čičoka kasno procveta i obično ne donosi seme, pa se uglavnom razmnožava krtolama.
Ona je vrsta skromnih zahteva prema toploti a u našim uslovima vrlo dobro prezimljava.
Mlade biljke mogu veoma dobro da podnesu prolećne mrazeve bez ikakvih posledica.
Zahteva intenzivno osvetljenje, a tipična je biljka kratkog dana. Čičoka je jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši, pre svega, zbog vrlo razvijenog korenovog sistema koji je za 10 puta razvijeniji od krompira. U našim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo.
Čičoka dobro uspeva na siromašnim zemljištima i u suvim rejonima, gde se drugo korenasto povrće teško može gajiti. Posebno su pogodna peskovita i šljunkovita zemljišta jer se na njima lakše mogu vaditi krtole. Obrada za čičoku je slična obradi za krompir.
(Ipomea batatas)
Slatki krompir ili batat takođe dobija sve veći značaj kako u konvencionalnoj u organskoj poljoprivredi. Gaji se radi krtola koje sadrže 25% skroba i do 6% šećera, bogate su ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima.
Ima mnogo veću hranljivu vrednost od krompira. Može se koristiti za pripremanje raznih jela kako kuvanih tako i pečenih kao i za pripremu raznih poslastica.
Najbolje uspeva na rastersitom i plodnom zemljištu, traži dosta toplote a raste i razvija se dobro na temeraturi iznad 20oC dok je optimalna temperatura je 30-35 oC.
Najveća vrednost batata je velika količina beta karotena koji stimuliše funkcionisanje imuno sistema i poznati je antioksidans.
Batat se gaji iz rasada. Ukoliko se rasad gaji na gredicama i pomoću folija ili drugog malča, nema potrebe za negom jer batat ne napadaju ni bolesti ni štetočine tako da ne zahteva nikakvu zaštitiu. U zemlji mu male štete mogu napraviti žičnjak i poljski miševi.
(Calendula officinalis)
Postoje razne mogućnosti upotrebe nevena: kao lekovite biljke, u kozmetici, proizvodnji boja i lakova za slikanje, i drugo, a u novije vreme se upotrebljava i kao uljana kultura jer sadrži visok procenat ulja u semenu (17-20%).
U narodnoj medicini u obliku čajeva upotrebljava se za lečenje želudanih i crevnih oboljenja, zatvora i žutice, za ispiranje usta i grla, izazivanje znojenja, povećanog lučenja mokraće i protiv crevnih parazita. U kozmetci se u obliku krema koristi za lečenje rana, otoka, opekotina i čireva, uboda osa i pčela i dr.
On uspeva u različitim klimatskim uslovima, ali najbolje u područjima sa umereno vlažnom i umereno toplom klimom.
Toploljubiva je biljka, pogoduju joj sunčani položaj i dosta dobro podnosi sušu.
Može se gajiti i na siromašnim zemljištima, ne podnosi teška i vlažna, kao ni isprana kisala zemljišta siromašna u hranivima, tako da najbolje uspeva na zemljištima normalnih fizičko-hemijskih karakteristika.
Ne preporučuje se primena organskih đubriva jer je uočeno da usled prevelike količine azota, manje cveta. Radi postizanja boljeg cvetanja, veću pažnju je potrebno obratiti na primenu fosfora i kalijuma. Nega se sastoji od međurednog kultiviranja, navodnjavanja i prihranjivanja po potrebi.
Proizvodnjom alternativnih biljaka izmiruju se stvarne, realne potrebe i u većini slučajeva dostižu se solidne cene i obezbeđen je siguran plasman, istovremeno diverzifikacija proizvoda može doprineti i sigurnosti u pogledu ostvarenja planirane proizvodnje. Sa ovim je povezan i profit, jer u većini slučajeva alternativne biljke dostižu mnogo veću isplativost u poređenju sa proizvodnjom konvencionalnih biljaka.
Organska poljoprivreda i baštovanstvo , Zaštita, skladištenje i transport
Zbog specifičnosti organske proizvodnje, kombinuju se sve dostupne mere u cilju rešavanja problema u zaštiti bilja i kor...
Vizualizați întreaga resursăOrganska poljoprivreda i baštovanstvo , Zaštita bilja i đubriva
Upotreba sintetičkih preparata u organskoj proizvodnji nije dozvoljena, te je zbog toga u praksi upotreba “domaćih”, pri...
Vizualizați întreaga resursăOrganska poljoprivreda i baštovanstvo
Začinsko i lekovito bilje u organskoj bašti ima višestruku ulogu: ove biljke privlače korisne insekte koji pospešuju opl...
Vizualizați întreaga resursăReprezentați o autoritate de certificare? Înscrie-te ca autoritate
