€1 por quilo
Koje nam sve pogodnosti donosi urbano baštovanstvo i zašto je to najvažniji pokret u ovom veku? Saznajte kako i vi malim delima možete sačuvati planetu.
Kažu da je baštovanstvo najrasprostranjeniji hobi na svetu.
Kada kažemo hobi, ne mislimo samo na one koji uređuju svoje bašte na selima, već i na one u gradovime koji koriste svaki pedalj zemlje, saksiju ili kutiju da ponešto zasade.
Međutim, situacija je danas potpuno drugačija.
Baštovanstvo je prestalo da bude samo hobi i preraslo je u potrebu o kojoj se sve više govori.
- Potreba za uzgojem zdrave i domaće hrane, začinskog bilja, voća i povrća prevazišla je prvobitni motiv isključivog bavljenja baštom iz radoznalosti.
- Proizvodnja hrane se polako vraća u gradove, a organski principi uzgoja hrane su sve prisutniji.
- Potreba za zdravom životnom sredinom u okruženju u kojem dominira gradski beton aktivirala je gerila baštovanstvo koje zelenilo vraća u gradove.
Kako je baštovanstvo postalo potreba, a ne moda?
Već godinama živimo na škodljiv i neodrživ način koji razara ekosistem Zemlje. Zemljin ekološki budžet je zvanično potrošen. Naša planeta više ne stiže da na vreme obnovi svoje resurse čime se dodatno troši ono što bi trebalo da nam traje čitavu godinu.
Situacija se sitnim koracima ipak menja.
Sve je veći procenat ljudi koji se bave organskom poljoprivredom, a organska hrana dobija na značaju velikom brzinom.
Sve je više novih baštenskih zajednica, inicijativa i organizacija, urbanih baštovana i svih drugih koji se organizovano bore za to da prirodu vrate ljudima.
Jedna od takvih organizacija je i Baštalište čiji je cilj da promoviše i integriše urbano baštovanstvo u određene sredine, udruži lokalne zajednice i podstakne ih da na taj način rade u korist sebe i mesta gde žive. I sve to po organskim principima.
Ako želite da naučite kako da gajite povrće ili da imate svoje parče zemlje, Baštalište i to nudi. Pratite njihovu stranicu.
Urbano baštovanstvo je kultura življenja
Urbano baštovanstvo međutim nije samo uzgajanje hrane i bilja, već čitava ideja koju pokreću načela i principi, jednostavno, način života i kultura življenja.
“One postaju jedan novi oblik udruživanja ljudi u gradovima, sa jasnim ekološkim agendama, promovišući alternativne oblike urbanog suživota. Baštovansto je i priča o zajednicama, u kojima su na delu solidarnost i ispomoć. Za opstanak baštenske zajednice neophodno je negovati međuljudske odnose, isto koliko je potrebno i zalivati biljke”, kažu iz Baštališta na svom sajtu.
Zašto ne vidimo da komšije uzgajaju paradajz u gradu?
Podatak govori da se hrana i dalje proizvodi u blizini gradova i na selu, ali je i dalje prisutan trend ogromnog uvoza hrane iz zemalja drugih kontinenata. Ova činjenica otvara mnoga pitanja pa i između ostalog šta nas sprečava da sami uzgajamo hranu?
Baštaliste u tom smislu pominje prehrambenu sigurnost i autonomiju te kao primer navode Havanu.
U današnjoj Havani, oko dve trećine hrane koja se potroši, uzgaja se u samom gradu.
Foto: kuzeyormanlari.org - Organski zasadi "organipokos" u Havani
Nažalost, ideju uzgoja hrane po svim kutcima legendarne Havane podstakla je nestašica nafte. Poljoprivreda je stala, a ljudi su počeli da uzgajaju hranu gde su stigli, na terasama, između zgrada, na zelenim površinama, na obodima grada.
Iz potrebe, a uz velike mogućnosti, Kuba se okrenula ka organskom uzgoju i u tzv. "organoponikosima" počela sa proizvodnjom organske hrane dovoljne da prehrani veći deo stanovništva.
Šta nam sve dozvoljava urbano baštovanstvo uz organsku proizvodnju?
Urbane bašte nastaju na krovovima, na panelima, gljive rastu u džakovima, na talogu od kafe, luk i šargarepa niču u akvarijumima sa vodom, a pojavljuju se urbani pčelinjaci, vočnjaci i jestivi parkovi. U saksijama možete da gajite gotovo sve vrste biljaka, jestive ili ukrasne, višegodišnje ili jednogodišnje.
Foto: Facebook - Baštenska inicijativa na delu ispred Gradske skupštine u Novom Sadu
Mogućnosti urbanog baštovanstva isprobao je i pokretač gerila baštovanstva u Srbiji, Momčilo Antonijević, inače autor sajta Snaga bilja.
Za OrganicNet objasnio je kako je urbano baštovanstvo jedan od načina da se vratimo prirodi, koju smo izgubili negde usput.
“Gerila baštovanstvo je samo jedan od načina da pokažem svoju ljubav prema biljkama. Ja sam prvenstveno neko ko se bavi proučavanjem, sakupljanjem i pisanjem o lekovitim biljkama. Gerila baštovanstvo došlo je kasnije. Ono bi se ukratko moglo objasniti kao, anarhističko, tajno, najčešće noćno i bez dozvola vlasti izvršeno ozelenjavanje zapuštenih površina. Pretvaranje ružnog, sivog i prljavog u lepo. Zeleno i uredno”.
Naime, Momčilo je bio jedan od onih koji je u beogradsko žbunje bacao takozvane “neven bombe”, seme koje se sa prvim vetrom i kišom širi, niče i ulepšava tmurne beogradske kutke.
Urbano baštovanstvo je stiglo i u škole i vrtiće
Eko bašta u kojoj đaci pojedu ono što su zasadili i tako sebi obezbeđuju zdravu užinu već uveliko funkcioniše u školi na Čeneju. Učiteljica, Vesela Mačkić koja je došla na ovu ideju spojila je potrebe dece u ishrani sa učenjem i aktivnostima u prirodi.
“Najviše se ponosim time što su deca promenila svoje prehrambene navike, što se trude da se hrane zdravo i shvataju značaj toga, da su se predrasude roditelja da deca ne vole povrće pokazale kao neosnovane, jer su nam šargarepa, rotkvica, paprika, krastavac najukusnije užine. Sve ovo je naravno dosta pozitivno uticalo i na dečiji odnos prema školi, jer se raduju dolasku u školu i svim svakodnevnim aktivnostima”, rekla je učiteljica Mačkić za OrganicNet.
Kako su urbani baštenski projekti postali trend u svetu?
Prema podacima ovdašnjih eko organizacija, više od tri miliona Evropljana deo svog slobodnog vremena danas provodi u zajedničkim baštama.
Foto: Vikimedia - Jedna od urbanih bašta u BerlinuČinjenica je da SAD i zemlje zapadne Evrope odnosno stabilniji sistemi prednjače u ovakvim projektima, gde su ljudi zapravo slobodniji i imaju mogućnost da se tome posvete.
No, istraživanja su pokazala da se najbolji rezultati javljaju u kriznim momentima i u situacijama gde su primarni resursi, ili nedostupni, ili u velikoj oskudici baš kao i u Havani.
U Parizu, Berlinu i skandinavskim zemljama se mogu pronaći čitavi projekti urbanih bašta.
U nekim delovima Novog Sada postoje bašte koje uređuju građani, dok organizovaniji projekti i dalje čekaju podršku zajednice što namerava da promeni neformalna grupa Baštenska inicijativa.
Ideja ove organizacije je da koncept urbane bašte sprovedu na privatnim ili javnim površinama koje nisu iskorišćene, te da uz saglasnost onih koji njome raspolažu, započnu gajenje voća, povrća, cveća, začinskih i drugih biljaka te zelenila u najširem smislu.
Foto: Facebook - Baštenska inicijativa sprema zasade u unutar institucijaPrema njihovim rečima, tu baštu mogu da uređuju i koriste stanovnici u čijem kraju se nalaze, a s druge strane one mogu biti i prostori za organizovanje edukativnih radionica za mlade o održivom razvoju, baštovanstvu i drugim srodnim temama.
Novi Sad nije usamljen primer u Srbiji, kao ni Beograd u kojem deluje pomenuto Baštalište.
Na njihovom spisku nalaze se i Šabac i udruženje "Svetlost" koje je dobilo na korišćenje gradsku parcelu, za zajedničku baštu. U Podgorici je mesto za urbanu baštu dobila organizacija "Bašta Ekologika-Mareza", u Rijeci "Zona 00", a "Čudesni vrtovi" su u Varaždinu. U Zagrebu deluje inicijativa "Parkticipacija", dok u regionu još niču zajedničke bašte u Mariboru i Ljubljani.
Lepih vesti ima, a savesnih pojedinaca sa sjajnim idejama još više.
Na vama je da ih podržite ili da već sami intuitivno krenete da sadite na vašoj terasi ili dvorištu. Opcija je više, a vremena sve manje, drugu planetu nemamo.
Zanima vas kako da pokrenete sami urbanu baštu ili imate već baštu za primer drugima?
Javite nam, rado ćemo objaviti vašu priču.
Entrar agora ou Login deixar um comentário