€1 per kilogram
Možda je vreme da uvedete promene u svoj život. Razmislite dobro pre nego što sledeći put zavirite u frižider “samo" da biste proverili šta ima.
Svi smo žrtve začaranog kruga ishrane gde posežemo za hranom, a nismo gladni već žedni, ili nam je pak dosadno.
Tih navika postanemo svesni kada već sedimo ispred televizora u kasne sate sa različitim, omiljenim grickalicama.
Zašto posežemo za brzom hranom i kada nismo gladni?
Istina je veoma jednostavna: koji god problem da imamo, odgovor nije u frižideru.
Kako se rešiti ovakvih loših navika?
Ovo su 4 pitanja koja morate da postavite sebi sledeći put kada na primer posegnete za čokoladnim mafinom.
#1 Da li sam pod stresom?
Kada ste pod pritiskom, oslobađa se kortizol, hormon stresa.
“Hrana koju uzmemo kada smo pod stresom kodira se u našem mozgu kao rešenje za neprijatno iskustvo ili emociju”, navodi autorka knjige Runaway Eating Cynthia Bulik.
Na ovaj način stvaramo loše navike, jer se radije opredeljujemo za nezdravu hranu.
Šta da radite u takvim situacijama?
- Sačekaj da nagon prođe: Ljudi se prepuštaju želji za hranom zato što misle da će tako sprečiti da intezitet želje bude prevelik, ali to nije tačno. Želja dolazi u talasima, tako da ako obuzdate nagon, imate veću šansu da ga se skroz otarasite.
- Simulirajte sreću: Naročito žene imaju emotivnu reakciju na muziku. Napravite listu koju ćete pustiti u momentima kada ste u iskušenju da posegnete za nezdravim namirnicama.
- Preusmerite pažnju na nešto drugo. Ono za čime stvarno svi žudimo jeste da se osećamo bolje. Vežbajte, zovite prijatelja, prošetajte, umesto da jedete.
- Identifikujte svoju emociju: Na ovaj način osvestićete problem i fokusirati se na rešenje, a ne na bežanje od problema i zadovoljenje uz pomoć hrane.
#2 Da li sam jeo/la manje nego inače?
Ako unosite manje od 1.000 kalorija dnevno ili ste izbacili određenu grupu hrane, naravno da će vaš organizam imati potrebu za hranom, i tada treba da ga osluškujete.
Source: Tumblr
Eksperti navode da ljudi koji to rade često nisu mršaviji od onih koji unose proporcionalne količine hrane, nego su čak i gojazniji od njih, indeks telesne mase (BMI) im je 1 do 2 broja veći.
Takođe, njima će se češće javljati želja za zabranjenom, nezdravom hranom.
Potpunim izbacivanje određenog tipa hrane može dovesti do gojaznosti i do konstantnog unošenja hrane, navode nutricionisti.
Šta da radite?
- Uživajte u vašoj omiljenoj hrani, ali se kontrolišite: uzmite parče pice, ali ne celu, podelite parče torte sa prijateljem.
- Pokušajte da zamenite nezdrave namirnice sa zdravim.
#3 Da li sam naspavan/a?
Istraživanja su pokazala da su samo nekoliko noći bez sna dovoljne da smanje nivo hormona za apetit leptina za 18% i povećaju nivo grelina, hormona sitosti, za 30%.
Te dve promene u organizmu povećavaju potrebu za brzom hranom za 45%.
Koje je rešenje?
- Unesite kofein - ako ste hronično neispavani, ovo može biti kratkoročno rešenje, ali nemojte da vam prelazi u naviku. Pojedite jabuku - ona je odličan način da zamenite kofein.
- Uzmite ono što vam se jede, ali samo malo - ostatak sklonite na mesto koje vam je van vidnog domašaja.
#4 Da li mi je grickanje prešlo u naviku?
Šta radite dok gledate TV ili ste za računarom? Da li često jedete dok gledate omiljenu seriju?
Stvorili ste naviku.
Naš mozak voli rutinu i stvara snažne asocijacije.
Pomisao na napuštanje tih obrazaca može izazvati reakciju straha u jednom delu mozga koji se zove amigdala, a taj deo je zadužen za naše emocije.
Šta je najbolje rešenje?
- Istraživači su otkrili da “ometanje” mozga zaista funkcioniše. Kada osetite potrebu za određenom hranom, skrenuti pažnju svojih misli na nešto vizuelno, nešto što se ne odnosi na hranu, kao što je na primer pisanje mejla.
Organizam ima potrebu za određenom vrstom hrane, ali se iza te potrebe nalazi stvarne potrebe tela - bilo da vam telo vapi za vitaminima, mineralima ili nekim drugim nutrijentom.
Osvestili ste mehanizme razmišljanja, sada je samo pitanje - da li ste spremni da kontrolišete sami sebe ili i dalje tražite izgovore?
Join now or Login to leave a comment