Legende o 11 drevnih recepata i kuvara

• Share
• TWEET
• Share
• Pin

Arheologija ishrane veoma je zanimljiva oblast za istraživanje. Hrana je kamen temeljac svake ljudske civilizacije, bez obzira na klasne podele, tehnologiju, kulturu, religiju i moral.

Pita od mesa za arheologe nije samo obrok - ovaj recept promenio je pravac istorije kulinarstva, a danas je redovan deo trpeze.

I dok su se ranije recepti zapisivali na raznim materijalima, od glinenih ploča, do kože, danas smo većinom samo na klik udaljeni od zanimljivih kombinacija ukusa.

Koji su to najstariji recepti?

Zavirite u tajne najstarijih sačuvanih recepata i kuvara.

11. Pasteli (intrion)

U staroj Grčkoj i na Bliskom istoku ovaj zdrav kolač bio je omiljena poslastica, još pre 6.000 godina. Veoma je jednostavan jer se pravi od samo dva sastojka - meda i susama.

Legenda kaže da su ga ratnici jeli pred odlazak u borbu kako bi okrepili organizam i imali više snage, dok su žene uz pomoć njega stimulisale hormonalne žlezde.

• Prepun je vitamina i minerala, antioksidanata, a kažu i da će vas ukus ovog kolača oraspoložiti i dati vam energiju.

U Homerovoj Ilijadi ova poslastica se spominje pod nazivom intron. Ipak, najpoznata je kao pasteli, a zovu ga još i grčki doručak.

Kako da pripremite pasteli?

• 300 grama paste od čistog mlevenog susama - zove se tahini
• 300 grama meda

Dobro promešajte, napravite kuglice i stavite ih malo u frižider da se učvrste.

Tahini možete napraviti i sami: oljuštene, sirove semenke susama propržite dok ne dobiju zlatnu boju. Blendirajte ih sa malo susamovog ulja sve dok smesa ne postane glatka i gusta.

Slika preuzeta sa www.lemonandolives.com

 

10. Linzer torta, najstariji sačuvan recept za tortu

Najstariju sačuvanu verziju recepta Linzer torte napisala je grofica iz Verone 1653.

Kuvar u kom je nađen recept ima zanimljivo ime - Knjiga svakakvih ručno pravljenih stvari, kao što su slatka jela, začini, torte i takođe razne vrste voća i drugih dobrih i korisnih stvari.  

Međutim, pošto se ne zna kada i gde je tačno zapisana prva verzija ovog recepta, to je ljudima dalo više prostora za maštu i stvaranje legendi.

Jedna od polemika povela se oko imena torte: neki smatraju da je dobila ime po Austrijskom gradu Lincu, dok drugi misle da je u pitanju poslastičar po imenu Linzer, koji je i napisao recept.

Recept za ovu tortu dobio je na značaju početkom 19. veka, a do Amerike je stigao tek sredinom istog. Smatra se da ga je u Milvoki doneo austrijski putnik Franc Hozlhuber, te se odatle preneo širom Amerike.

Linzer torta ima autentičan ukus zbog mešavine badema, limunove kore i džema od ribizle.

Vremenom se recept menjao, pa su kuvarice umesto džema od ribizle koristile džem od maline. Ova torta karakteristična je i po svom izgledu - kuvarice su morale da budu veoma spretne u pravljenju mreže od testa koja daje Linzer torti autentičnost.  

Oprobajte se u pravljenju Linzer torte:

Danas postoji više verzija ove torte, čak postoje i Linzer kolači, odnosno “Linzer oči”.

Ovi kolači su sličnog sastava kao i torta, ali drugačiji izgledom - karakterišu ih dva kružića napunjena džemom, zbog čega imaju u nazivu kolača imenicu “oči”.

9. Pečeni vepar iz 4. i 5. veka iz najstarijeg rimskog kuvara

Pečeni vepar pravljen je na više načina, sa raznim vrstama soseva - svi ti recepti sačuvani su u jednom od najstarijih kuvara On the Subject of Cooking, ili Apikius, kako su kuvar još zvali, po poznatom rimskom kuvaru Markusu Gaviusu Apikiusu.

Kuvar je podeljen na 10 delova, a neki od naslova su “Pažljiva domaćica” i “Četvoronožac”. Sadrži stotine recepata, a mnogi su još stariji od ovog kuvara. Uputstva za pripremu su veoma štura, što pokazuje i jedan od recepata:

“Očistiti vepra, začiniti ga solju i kimom, i ostaviti da odstoji. Sledećeg dana staviti ga u rernu. Kada se ispeče, zabiberite. Sos uz pečenog vepra: čorba od meda, razređeno vino, vino od suvog grožđa.“

8. Ašure (Nojev puding), popularan dezert u turskoj kuhinji

Ašure je turski dezert armenskog porekla koji ima zanimljivu priču.

Legenda o tom dezertu povezuje nastanak pudinga sa pričom o Nojevoj barci. Poslednjeg dana poplave, kada su zalihe hrane na brodu već bile siromašne, Noje i njegova porodica rešili su da izmešaju sve ono što im je ostalo od hrane. Ispostavilo se da je ta mešavina bila veoma ukusna, te je tako nastao dezert popularan u Turskoj kuhinji.

Nema formalnog recepta za Nojev puding, ali najčešći sastojci su žito, pasulj ili sočivo, suvo voće, orašasti plodovi, šećer ili med, kao i aroma kore narandže ili latica ruže.

U Turskoj ova poslastica se obavezno priprema za dan Ašure, kada se slavi Nojev odlazak na barku.

• Ašura nije zanimljiva samo zbog ukusa, već i zbog hranjivosti: odlična je za imuni sistem, te je preporučljivo jesti je u toku zime.

Napravljena je od žita, te je veoma bogata ugljenim hidratima i kalorijama koje će vam dati energiju potrebnu da ostanete aktivni i zdravi. Orašasti plodovi obezbediće vašem organizm gvožđe, kalcijum, vitamin E i B.

 Nojev puding zanimljivog izgleda i ukusa

7. Drevni recepti iz Mesopotamije

Najstariji recepti nezamislivi su za današnju upotrebu i sadrže sastojke koji nam danas nisu poznati.

Jedan od najstarijih sačuvanih recept vodi poreklo iz Mesopotamije, a nastao još oko 1.600 godine pre nove ere. Oko 35 recepata uklesana na glinenim pločama, uglavnom su podrzumevala jela od mesa i povrća, sa mnogo luka. 

• Jedan od sastojaka za koje naučnici nisu mogli da utvrde značenje, zove se samidu.

Istoričar Botero je pretpostavio da ovaj sastojak pripada familiji alium (lukova), međutim, ako se ova reč prevede sa hebrejskog i sirijskog, semida znači dobar obrok, dok je na grčkom semidalis najbolje brašno.

Recepte je prvi put preveo francuski istoričar Žan Botero 1996, koji je izjavio: “Ne bih poželeo takve obroke ni najgorem neprijatelju.” Drugi su bili blaži prema Mesopotamcima tvrdeći da bi nama nepoznati sastojci mogli potpuno promeniti ishod jela.

Kakav su zaista ukus imali ova drevna jela i koje su to tajne sastojke oni koristili?

Nažalost, to verovatno nikada nećemo saznati.

6. Engleski recepti iz 14. veka od kuvara kralja Ričarda

Engleski istraživači su 2009. godine preveli veliki broj recepata iz srednjovekovnog kuvara, koje je napisao glavni kuvar kralja Ričarda II, još 1390. godine. Poznat pod nazivom “Oblici kuvanja”, napisan je na velumu, vrsti materijala za pisanje od kože.

Zašto je ovaj kuvar toliko zanimljiv?

Veruje se da su jela iz ovog kuvara pravljena i za kraljevsku porodicu, ali i za  sluge koje su radile na dvoru.

U njemu se mogu naći razna jela - od kašastih, do piletine, pa čak i dva različita jela sa morskim prasetom. Ovaj stari engleski kuvar sadrži oko 200 recepata, a napisan je prelepim rukopisom, što možete videti i na fotografiji.

5. Recepti skriveni u Daram katedrali

U katerdali u Daramu, 2013. godine otkriven je  kuvar koji potiče još iz 1140. godine. Smatralo se da su u pitanju medicinski recepti, međutim nova istraživanja otkrila su veliki broj kulinarskih recepata pored tinktura i melema.

Recepti uključuju veliki broj soseva za različite vrste mesa, ali i jela kao što su “petao zimi” (luk, biber i žalfija sa vodom) i “mršava ribica” (“sok od korijandera i luka, pomešan sa biberom i lukom” - da, dva puta se pominje luk). Neki istraživači spekulišu da su recepti imali mediteranski “šmek”, uzimajući u obzir da su često koristili začine poput peršuna, žalfije, slačice i korijandera.

Recepti su skupljeni na radionici za kuvanje namenjenoj studentima završnih godina istorije, engleskog i arheologije na Daramskom univerzitetu.

Sigurno je bilo zanimjivo probati jela koja niko nije jeo stotinama godina.  

4. Rimska “Umetnost kuvanja”

Najstariji sačuvan kuvar sa zapadnog područja napisao je rimski gurman Markus Gavijus Apicijus.

Njegov kuvar “Umetnost kuvanja” sadrži veliki broj recepata za jela namenjena višoj klasi, sa raznim vrstama mesa, koja nama danas i ne bi bila baš privlačna. Naime, kuvar uključuju recepte u kojima se sprema hrana od puhova (vrsta glodara), jezika flaminga, a ima i nekoliko recepata koji uključuju matericu sterilne svinje.

Ne zvuči baš privlačno, zar ne?

I sam Apicije je bio veoma čudna osoba. Opčinjen ekstravagantnom hranom, rešio je da se otruje kada više nije mogao sebi da priušti najbolja jela.

Iako ima epitet  moderan kuvar i sadrži recepte sa različitim vrstama mesa, povrća, i morske hrane, u receptima nisu date detaljne instrukcije, već štura objašnjenja poput “kuvajte dok ne bude gotovo”.

Jedan od najčešće korišćenih sastojaka u “Umetnosti kuvanja” je Rimski riblji sos poznat kao “garum”. On se koristio i u slatkim, i u pikantnim jelima, a mnogi smatraju da je ovaj sos sličan Azijskom ribljem sosu.  

3. Bagdadska “Knjiga kulinarstva” sa receptima za vino i lečenje mamurluka

Najstariji sačuvan arapski kuvar potiče iz Bagdada, a nastao je u 10. veku i sadrži stare recepte za mamurluki i vino.

Iako je alkohol bio zabranjen u 10. veku u Bagdadu, to nije sprečilo nastanak leka protiv mamurluka.

“Knjigu kulinarstva”, koja sadrži više od 600 recepata koji su i lek i hrana, napisao je Sayyar al-Warraq. Sačuvane su samo tri kopije ovog kuvara, a nalaze se u Engleskoj, Finskoj i Turskoj. Neki recepti iz ovog kuvara mogu se naći u originalu, na arapskom jeziku, ali postoji i prevod recepata na engleski.

Al-Warraq je imao mnogo rešenje za lečenje mamurluka.  

Jedan od lekova je i jelo kishkiyya.

Nazvan ultimativnim lekom za mamurluk, ovaj recept privukao je najviše pažnje. U pitanju je paprikaš od mesa, jogurta, leblebija, soka od grožđa i začina. Ne zvuči baš kao jelo koje bi moglo da izleči mamurluk, zar ne?

2. Supa od koprive, najstarije englesko jelo

Tim naučnika iz Velsa je 2007. uzdrmao britansko kulinarstva otkrivši najstariji recept te zemlje. Istraživači su se zaista  potrudili da dođu do starih jela - i istraživali su sve - od Rimskih napomena u receptima, do arheoloških nalaza, a sve kako bi stvorili širu sliku o tome koje sastojke su ljudi voleli da kombinuju i kada su počeli to da rade.

Prema glavnom istraživaču Dr. Rutu Farčajldu engleski najstariji recept je supa od koprive (ili puding, u zavisnosti od interpretacije), koji potiče još iz 6.000 godine pre nove ere.

Čovek kamenog doba pravio je ovo jelo tako što je mešao koprivu i druge listove kao što su maslačak i kiseljak sa ječmenim brašnom, soli i vodom.

Naučnici su naišli na još jedan zanimljiv recept - pečenog ježa. Služio se uz divlje patke ili sos od cimeta, a bio je namenjen uglavnom imućnima.

1. Pita od mesa, omiljeno jelo već više od 3.000 godina

Jela od mesa su prisutna u mnogim kuhinjama, ali da li ste se zapitali odakle potiče pita od mesa i kada je prvi put napravljena?  

Izvori pokazuju da je pita od mesa nastala još u drevnoj Mesopotamiji, te je ovaj stari recept napisan još 1.700 godine pre nove ere. Preveo ga je sa asirskog francuski akademik i šef Žan Botero 1985. godine.  

Sve tri ploče na kojima je ispisan recept nalaze se na Jejl univerzitetu i sadrže detaljan recept za paprikaš i drevni recept za pitu. Nije sigurno koja se vrsta ptica koristila u receptu, ali se smatra da se koristio bubac, mišićni želudac kod nekih vrsta ptica, što je odraz principa ”ako već ubijaš životinju, iskoristi sve njene delove u ishrani” (nose-to-tail eating).

Koji vam se recept čini najzanimljivijim?

• Share
• TWEET
• Share
• Pin