1000 din per kilogram
No certificate
Kombinacijom etičke, eko i održive hrane možemo aktivno sudelovati na makar jednom bojnom polju za bolju budućnost planete. Koju bitku vi birate?
Stalno slušamo o potrebi da pravilno jedemo, pravilno vežbamo, pravilno spavamo kako bismo naposletku živeli zdravije i kvalitetnije.
Ali od toliko “pravila”, uprkos tome što često dolaze od kredibilnih i uticajnih primera, ne znamo kako da se ponašamo. Pođimo od toga šta danas znači jesti pravilno, jesti zdravo?
Nije ništa više zbunjujuće od ogromne količine informacije koje vam govore kako treba da izgleda “zdrava ishrana”.
Posebno danas kada se u svakodnevni diskurs uključuju veganska, bez glutena, hrana čije su životinje zaštićene od okrutnosti, hrana koja štiti male proizvođače, organska ili lokalna.
Na dobrom ste putu ako ste odabrali neko od ovih pravaca u ishrani, ali to nije dovoljno.
Zašto zdrava ishrana podrazumeva i naše stavove o tome odakle hrana dolazi?
Pod zdravom ishranom se ne misli isključivo na vrstu namirnica i njihovo poreklo, već i sve ono što ide uz njen uzgoj: voda, ruke, pakovanje, transport, i to koliko sama proizvodnja hrane utiče na sredinu u kojoj se nalazimo, a koja nam je potrebna takođe zdrava.
Tako smo dobili etičku i održivu hranu, te onu koja je prijateljski nastrojena prema planeti.
Hrana iz plastike nikome ne doprinosi.
Primena i razlikovanje ovih pojmova doprineće mnogo više konstruisanju vašeg zdravog pristupa ishrani koja uključuje samosvesno ponašanje i prema onome što uz tu hranu ide.
Evo recimo veganstvo. Život po veganskim pravilima gde se ništa ne oblači, jede, čisti ili koristi što bi na bilo koji način škodilo životanjama je izbor iz etičkih razloga. A može biti i iz ekoloških razloga. Isto tako odabir ishrane sirovim namirnicama gde se u potpunosti izbegava meso, mlečni proizvodi i jaja mogu biti podjednako iz zdravstvenih i iz ekoloških razloga.
A opet, oba izbora se mogu okarakterisati kao održiva ishrana i više prijateljski nastrojena prema planeti u pogledu smanjenja prekomernog korišćenja zemljišta i vode kao i smanjenje emisije štetnih gasova.
Ovo je jasan primer kako neko vidi svoj pristup zdravoj ishrani, a koji podrazumeva više aspekata pogodnih i za čoveka i za prirodu.
Naravno, ovaj tekst ne služi da vas ubedi da pređete u vegane, već da sami konstruišete pravac zdrave ishrane koji zadovoljava podjednako etičke, održive i eko uslove pri proizvodnji hrane u cilju očuvanja planete i vašeg zdravlja.
Možda ćete odabrati ishranu koja podržava pravilan i održiv razvoj planete zasnovanu na sirovim namirnicama koje ne podrazumevaju pakovanje u plastiku, a možda ćete birati meso isključivo sa održivih bio farmi. Postoji i mogućnost da doprinesete tako što ćete birati namirnice koje dolaze direktno od proizvođača i gde plaćanjem direktno utičete na njihovu održivost čisto iz etičkih razloga.
A neko može da odabere sve ovo.
Dokle god ste upoznati sa pozadinom proizvodnje, uzgoja, rada manjih farmi i štetnih uticaja velikih farmi i proizvodnje - na dobrom ste putu jer vaš pravilan izbor znači značajnu razliku u borbi za bolju budućnost planete.
Da vidimo, šta sve podrazumeva etička, održiva i eko hrana i kako to možete iskoristiti:
#Etička hrana
Konzumiranjem etičke hrane znači da stojite iza određenih vrednosti i principa. Naravno to nije nešto uklesano u pravilnike već zavisi od stanja vašeg moralnog kompasa. Vođenje određenim vrednostima izrodilo je veganstvo i vegetarijanizam, ali i kupovinu mesa od malih farmi koje posebno brinu o uslovima u kojima drže životinje.
- Hrana direktno od proizvođača
Kupovinom hrane od lokalnih proizvođača ne samo da smanjujete uticaj korporacija koje imaju veliku proizvodnju jeftine i retko kvalitetne hrane već podržavate proizvodnju etičke hrane. Jednostavno, napravićete razliku tako što ćete podržavati one koji prema uzgoju hrane, biljaka i životinja gaje ljubav i osećaj odgovornosti.
Proizvodi takvih proizvođača imaju fer cenu i za svoje radnike imaju pristojne radne uslove. Tako možete kupovati voće, povrće, meso, jaja ali i začine i slatkiše.
- Bolji uslovi za životinje
Odluka da u potpunosti izbegnete životinjske proizvode ili da uzimate meso i mleko sa bio farmi su podjednako dobri etički izbori.
Na velikim farmama se krave čuvaju u tesnim i zagušljivim prostorijama gde su životinje podložne stresu.
Svakako, neko će reći da ne postoji nešto što se zove “meso od dobro paženih životinja” ili da treba izbegavati životinjske proizvode jer one same nemaju pravo izbora, ali opet sve zavisi od vas kako na to gledate. Jer kada se realno postave stvari, teško da će ishrana svih ljudi biti zasnovana 100 posto na biljkama.
No, ipak možemo doprineti i ovoj stavci tako što ćemo birati mleko, meso i jaja sa organskih farmi gde se brine o dobrobiti životinja, za razliku od velikih produktivnih farmi koje koriste antibiotike, imaju slabo kvalitetne proizvode i generalno loš uticaj na naše zdravlje.
Što znači da hrana sa boljih, manjih farmi nije bolja za životinje nego i za nas.
#Održiva hrana
Kada se govori o održivoj hrani pre svega se misli o hrani koja dolazi od lokalnih proizvođača, hrani koja je aktuelna samo u sezoni i generalno voću i povrću radije nego mesu.
Zbog čega je ovo “održiva hrana”?
Biranjem ovakvih namirnica sprečavate rasipanje prirodnih resursa kojih je već sada iz dana u dan sve manje. Sam uzgoj životinja, posebno u većem broju zahteva ogromnu količinu resursa, toliko veliku da u pogledu održivosti ishrana dominantna mesom šteti planeti mnogo više nego ishrana biljkama.
- Zašto birati lokalno uzgojene namirnice?
I sami znate da jagode možete kupiti tokom cele godine, ali da osim u sezoni nemaju ni približan ukus vredan pominjanja. Uvozne jagode možda mogu da pariraju svežim i sezonskim, ali takve jagode nisu deo održive hrane. Za proizvodnju jagoda van sezone, čak i kada se uvoze, zahteva se ogromna količina vode i zemlje, a tu je i visok karbonski otisak - odnosno svi loši uticaji uzgoja na samu prirodu.
Najukusnije povrće je ono u sezoni
Zbog toga se preporučuje voće isključivo u sezoni, ili iz zamrzivača, u tegli ili kao džem. Jednostavno, planiranjem i pravilnim skladištenjem sezonskog voća možete imati ogroman uticaj na prirodne resurse i njihovo čuvanje.
- Jeftina hrana nije dobra hrana
Jeftina hrana možda pogoduje budžetu i trenutnoj potrebi da se zasitimo, ali dugoročno jeftina hrana nije rešenje. Zašto? Jeftinoća dolazi zapravo od činjenice da je deo masovne proizvodnje, manjeg kvaliteta, upitnih sastojaka i vrlo niske nutritivne vrednosti.
Velike farme osim što jeftinom hranom ugrožavaju opstanak manjih farmi sa zdravijom hranom - proizvode i velike količine štetnog otpada i gasova.
Uostalom, ishrana uslovljena budžetom ne mora da podrazumeva hranu lošijeg kvaliteta. Kombinacijom smrznutog povrća, teglicom sosa od paradajza i pastom svejedno možete imati izvrstan i održiv obrok.
#Eko hrana
Eko hrana u globalu podrazumeva sve namirnice koja imaju minimalan štetan uticaj na životnu sredinu odnosno okruženje u kojem živimo.
To mogu biti namirnice koje ne zahtevaju plastična pakovanja i kese. Potom i namirnice koje su vam blizu i koje ne podstiču korišćenje transporta koji ispušta štetne gasove.
- Smanjenje upotrebe plastike
Trenutna situacija je takva da više miliona kesa svakodnevno izađe iz upotrebe i završi u prirodi. Do 2050. godine okeanu preti nasilno nastanjivanje plastike na uštrb bogate morske flore i faune.
Srećom, postoji još načina kako možemo rešiti problem sa prekomernom upotrebom plastike:
- Umesto da svaki put kupite flašu vode - kupite flašu koju možete koristiti više puta
- Umesto plastičnih slamčica - koristite one od recikliranog papira
- Umesto plastičnih koristite papirne šolje za kafu i sok
- Umesto da uzmete kesu u prodavnici, ponesite svoj platneni ceger
- Smanjenje bacanja hrane
Eko “frendli” podrazumeva i pametno korišćenje ostataka hrane. Ako pametno koristimo hranu koju imamo, zemlja će biti obrađivana manje, a resursi manje potrošeni.
Svakodnevno bacimo milione tona hrane
Promišljeno planiranje kupovine hrane može pomoći da se hrana koristi smisleno.
Kupovina manjih količina za dnevne potrebne smanjuje kasnije bacanje hrane, ali i obezbeđuje kvalitetnu ishranu budući da se tako kupuje uvek sveža hrana.
Višak hrane uostalom uvek može da završi onima kojima je to potrebno, smanjujući i dalje aktuelan problem gladi u nekim delovima sveta.
Tu se posebno stavlja akcenat na restorane i prodavnice koje nemaju praksu da koriste odstojalo voće i povrće ili namirnice pred istekom roka.
Sa druge strane, postoje napori da se i od viškova hrane napravi smisao. Od biološkog đubriva do sušenih začina, ostaci hrane mogu biti upotrebljivi u većoj meri.
Na nama je da se češće odlučujemo za reciklirane stvari ili za namirnice koje nisu savršene, a često bivaju odbačene.
Koliko svako od nas može da utiče na svaku navedenu stavku?
Ukratko - mnogo.
Svaki korak koji preduzmete, svaka odluka koju donesete ima uticaj negde u svetu ili vašoj neposrednoj sredini. Sa svakom akcijom kojom doprinesete održivoj, ekološkoj i etičkoj hrani ne samo da ćete promeniti svoje navike već ćete svojim primerom podstaći i druge da urade slično.
Tako ćemo zajedničkim snagama doprineti prekopotrebnim promenama od kojih zavisi život na ovoj planeti.
Usput ćete sigurno imati razne nedoumice.
Da li da kupite organsku hranu ako je neadekvatno upakovana? Da li da poručite meso sa udaljenije bio farme čime doprinosite ugljeničnom otisku? Ili da se pak odlučite za poručivanje sa lokalne farme?
Da li da organsku hranu poručite sa komercijalnih pijaca ili onih koji podržavaju manje organske proizvođače koji se bave isključivo uzgojem pojedinih namirnica?
Važno je samo da vi znate šta želite i da svoje izbore prilagodite boljitku okruženja kakva god ishrana bila. Planeta gubi svoje resurse mnogo brže nego što ih nadoknađuje, a broj ljudi koji se treba nahraniti se povećava.
Ne morate voditi bitku na svim poljima, odaberite jednu za početak. Borite se tako što ćete u kupovinu ići sa cegerom, vodu piti uvek iz iste flaše, a hranu kupovati online ili na lokalnim pijacama od proverenih malih proizvođača.
Toliko je jednostavno.
Join now or Login to leave a comment