€1 per kilogram
Na dijeti ste a ne gladujete, već jedete možda i više nego ranije - da li je to moguće? Hrono ishrana ruši predrasude o dijetama, a na nedoumice koje ste imali o hrono ishrani odgovara osnivačica ovog programa dr Ana Gifing.
Pravite veće razmake između obroka (bez grickanja između!), jedite količinski koliko hoćete, ali pazite kada i kako kombinujete hranu, nemojte da preskačete obroke, a pogotovo ne doručak - ovo su jedna od glavih pravila hrono ishrane.
Ovaj koncept već su mnogi isprobali, zadovoljni rezulatatima. Zanimljivo je to što je hrono ishrana potekla baš iz Srbije, a već se uveliko širi po Evropi, te sada postoji 11 licenciranih Dr Gifing hrono centara.
Osnivačica i autorka koncepta programa hrono ishrane dr Ana Gifing zauzima holistički stav kada je u pitanju zdravlje, organizam se posmatra kao celina i lečenjem celine dolazi se do poboljšanja zdravlja.
U hrono ishranu mnogi se upuštaju sami, međutim u centrima Dr Gifing možete dobiti stručne savete, bilo da imate problema sa zdravljem, bilo da želite da smršate ili da se ugojite.
Dijeta se definiše kao uredan način života s obzirom na hranu, piće, spavanje i odmaranje, te hrono ishrana prati ovu definiciju i podrazumeva zdrav životni stil.
Ljudi uglavnom prelaze na hrono ishranu da bi smršali, ali glavni cilj hrono ishrane je preventiva. Koje namirnice moramo svakodnevno da unosimo da bismo ostali zdravi?
Veoma je važno poštovati pravi ritam i dobru kombinaciju hrane u obrocima, što je jedno od glavnih pravila mog programa. Ishrana treba da bude raznovrsna, s tim da treba poštovati adekvatno vreme za unos određenih namirnica.
Prednost treba dati sporogorućim šećerima (celovita zrna žitarica i prozvodi od istih), povrću sa niskim GI (ne izaziva nagli porast glikemije), a posebnu pažnju treba obratiti na povrće iz grupe krstašica (kelj, proklej, brokoli, kupus - bogati su vlaknima, mineralima i antioksidansima).
Trebalo bi ograničiti unos koncentrovanih šećera, pa čak biti i veoma obazriv sa unosom voća koje je prirodan izvor istih.
Hrono ishrana postavlja jasna pravila i uputstva, ali se dešava da ih početnici nesvesno krše, pogotovo ako se samostalno upuste u hrono putovanje. Koje su najčešće greške ljudi koji samostalno pređu na hrono ishranu?
Najčešce se ljudi plaše količina hrane, pa jedu manje nego što bi trebalo. Usled toga može doći do pada mišicne mase i pojave čestog osećaja gladi. Dešava se da ljudi prečesto konzumiraju mlečne proizvode i kombinuju ih sa mesom i jajima, što bi trebalo izbegavati.
Ukoliko neko želi da smanji telesnu težinu u početnom periodu bi trebalo u potpunosti da izbegava unos prostih sećera (slatkiša, voća, različitih zaslađivaca). Čak i vrlo male količine istih onemogućavaju dostizanje željenih rezultata.
Koliko hrana koju unosimo utiče na našu psihu?
Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji poslastica u mozgu, tačnije u njegovim sinapsama javlja takozvani cross-linking fenomen. Šecer u krvi prolazi moždanu barijeru i vezuje se za belančevine sinaptičkih veza (komuniklacionih kanala). Između više sinapsi, vremenom se stvara biohemijska promena u vidu paučinaste materije, belančevinasti put postaje zadebljan, a moždani impuls spor.
Sve to usporava misaone tokove, sposobnost pamćenja i učenja i uzrokuje ranu demenciju.
Istraživanja pokazuju da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumiraju velike količine šećera, a kod skoro 50 % ljudi javlja se i upadljivo smanjenje intelektualnih funkcija, pre svega pamcenja.
Na poslednjem svetskom kongresu psihijatara izdato je saopštenje da je upotreba šećera u ishrani izuzetno loša za mentalne funkcije. Kad kažemo šecer u hrani mislimo na slatkiše, voće, med, sladoled, sokove, ali i sve namirnice proizvedene tehnoloskim postupkom u industriji brze hrane (slane grickalice i sl).
Da li je isti rezultat ako jedemo organsku ili hranu proizvedenu na konvencionalni način?
Svakako je bolje jesti hranu iz organskog uzgoja jer je zdravstveno bezbednija. Ona nije tretirana pesticidima i ostalim hemijskim sredstvima koja su kod konvencionalnog uzgoja neizbežna. Samim tim je iskoristljivost nutrijenata kod organski gajene hrane bolja, ali u smislu regulacije telesne tezine velike razlike nema.
Da li postoji sličnost između detoksikacije tela i principa hrono ishrane?
Možemo slobodno reći da hrono ishrana dr Gifing predstavlja vid detoksikacije, s obzirom na to da prema principima programa dr Gifing iz svakodnevne upotrebe treba iskljuciti rafinisane namirnice (šećere, ulja, brašna, grickalice, pekarske proizvode, biljne pavlake, mleka u prahu itd), a povećati unos baznih namirnica (zeleno lisnato povrće, povrće iz grupa krstašica, limuna, biljnih čajeva i slično).
Mnogima je hrono doručak omiljeni obrok u toku dana jer je dozvoljeno jesti sve. Međutim, voće je zabranjeno. Zašto?
Jutarnji obrok je predviđen za unos energetski bogate hrane (na primer hleb od celovitog zrna, jaja, mlečni proizvodi...) kako bismo obezbedili stvaranje kvalitetne energije za sve psihofizičke aktivnosti u toku dana. Kvalitetne masnoće prisutne u doručku potrebne su za proizvodnju endogenog holesterola u jetri. Isti je neophodan za sintezu hormona i vitamina rastvorljivih u mastima i za mnoge metaboličke i zaštitne funkcije. Ujutru je takođe sekrecija hormona insulina i kortizola najviša. Svojom aktivnošću kortizol dodatno utiče na povećanje šećera u krvi.
Oba ova hormona iscrpljuju pankreas ukoliko ujutru pojedete brzovareće šećere (voće). Stoga dolazimo do zaključka da voće nije preporučljivo koristiti u prepodnevnim satima.
Najveći izazov ljudima na hrono ishrani uglavnom je večera. Možete li da nam izdvojite jedan posni hrono recept po vašem izboru?
Jedan od brzih i jednostavnih recepata za večernji posni obrok bila bi kombinacija pečuraka (bukovače, šitake, vrganje, lisičarke...) sa nekim zelenim povćem po izboru.
Pečurke možete grilovati na malo ulja od koštica grožđa, a povrće može takođe biti grilovano (npr. tikvica, zelena paprika, špargle....), a može biti i u vidu sveže salate ili blanširano.
Kako prevazići psihičke krize u hrono ishrani i kako se osloboditi osećaja gladi?
Ne postoji ograničenje u količinama, kao ni u kalorijskoj vrednosti hrane kada je u pitanju hrono ishrana. Važno je pravilno birati namirnice, dobro ih kombinovati i jesti ih u pravo vreme.
Ukoliko se javi prevremeni osećaj gladi, to je pokazatelj da nismo uneli dovoljnu količinu savetovanih namirnica, pa je samim tim treba povećati na račun povrća i kvalitetnih izvora masnoća (hladno ceđena ulja, semenke, jezgrasto voće). Ova kombinacija će zbog prisustva vlakana i masnoća dati duži osećaj sitosti.
Koliko se hrono ishrana za decu razlikuje od standarnih pravila hrono ishrane?
Hrono ishrana za decu se razlikuje po satnici, tačnije razmacima izmedju obroka. S obzirom na to da su deca u fazi intenzivnog rasta i razvoja, razmaci između obroka treba da budu na 3 do 4 sata.
Kod dece se savetuje i prepodnevna užina (u periodu između doručka i ručka) kad se moze ponoviti dorucak u manjem obimu ili pojesti šaka do dve koštunjavog voća. Bitno je i kod dece izbeci često unošenje slatkiša, s obzirom na to da to može dovesti do pojave hiperaktivnosti i poremećaja pažnje.
Šta se dešava u našem telu ako jedemo često, ali po malo? Kako telo reaguje na režim hrono ishrane?
Ukoliko su obroci količinski i nutritivno nedovoljno vredni pribegavamo čestom grickanju, što iscrpljuje pankreas i dovodi do velikih oscilacija u vrednosti insulina.
Neželjene posledice su brojne, od različitih metaboličkih poremećaja: problem sa glikoregulacijom, dislipidemije (povišene vrednosti holesterola i triglicerida)... Istovremeno telo na ovaj način stalno pravi zalihe energije u vidu neželjenih masnih naslaga u regijama gde to najmanje želimo (bokovi, stomak, zadnjica).
Kada se uobročimo i usvojimo pravilno kombinovanje namirnica smirujemo aktivnost pankreasa, dovodimo metabolizam u balans i za relativno kratko vreme postižemo željenu promenu siluete.
Join now or Login to leave a comment