400 din per kilogram
Certified organic
Verovatno već znate da žudnja za hranom nema baš mnogo povezanosti sa glađu, ali niste sigurni zbog čeka tako često mislite na hranu. Četiri tajne kriju se iza žudnje, a biće vam lakše da se kontrolišete kada ih spoznate.
Zašto baš sada žudim za slatkišima ili grickalicama?
Sigurno ste postavili sebi već ovo pitanje. Uvek pronalazimo izgovore: kada nam se jede čokolada, kažemo sebi “nemamo dovoljno energije, mogu da uzmem kockicu”, kockica se pretvori u red, red u celu čokoladu. Međutim, vaš izgovor nije potpuno netačan.
Žudnja za hranom ima i biološke i psihološke elemente.
Kada vam se jede čokolada ili piju gazirana pića, u stvari vam je potreban magnezijum, kada vam se jedu grickalice, to znači da vam nedostaje kalcijum.
Razlozi žudnje za određenim tipom hrane mogu biti razni - od toga da vaš organizam traži određene minerale ili vitamine, do toga da uz pomoć hrane pokušavate da se izborite sa svojim emocijama.
Kada ih osvestite, biće vam lakše da prevaziđete želju ili da se odlučite na voće umesto čokolade.
4 uzroka žudnje za hranom
#1 Sve je u tvojoj glavi
Gotovo svi ljudi imaju, u različitim periodima, potrebu za određenim tipom hrane. Međutim, kada se žalite prijatelju kako vam je teško da se odreknete neke namirnice, često čujete rečenicu “ma sve je u tvojoj glavi”, što je i donekle tačno.
Delovi mozga odgovorni za memoriju i zadovoljstvo zaslužni su za žudnju za hranom.
Tri dela mozga - hipotalamus, insula i žuljevito telo aktiviraju se u toku epizode želje za nekom hranom.
- Testiranja na mozgu pokazala su da su delovi mozga zaduženi za memoriju važniji od centara u mozgu zaduženih za zadovoljstvo, što znači da je vaš problem - navika.
Dalje, blokiranjem receptora u mozgu zaduženih za zadovoljstvo, mogu smanjiti želju za hranom bogatom mastima i šećerom, prema istraživanju Adama Drevnovskog sa Vašingtonskog univerziteta.
#2 Emocije
Želja za hranom ima veze i sa zadovoljenjem emotivnih potreba, kao što su smanjenje stresa i anksioznosti, pa ste verovatno i primetili da u stresnim situacijama posežete za odreženim tipom hrane.
Ugljeni hidrati povećavaju nivo hormona serotonina, što ima umirujući efekat, a novija istraživanja pokazla su da je kombinacijom masti i ugljenih hidrata taj efekat još bolji. Naš organizam inuitivno zna koja hrana će izazvati određenu emociju.
Na primer, žudnja za čokoladom u osnovi može da znači nedostatak ljubavi, žudnja za slanim može biti posledica borbe sa stresom.
Zanimljivosti: Emocionalna veza između hrane i ljubavi vidljiva je i u našem rečniku, kada tepamo jedni drugima “šećeru”, “medeni”, “slatkice”.
#3 Geni
Gojaznost je ugrađena i u našim genima.
Ljudi su uspeli da prežive vreme gladi i nevolja kroz istoriju, zbog mogućnosti da sačuvaju rezervnu energiju u organizmu. Na istom nivou naše telo može biti programirano da žudi za visoko kaloričnom hranom.
Takođe, nekoliko studija je uočilo je da držanje dijete koja ne podrazumeva raznovrsnu ishranu, može izazvati još veću želju za određenim tipom hrane.
Ne zaboravimo očigledno - često je hrana za kojom žudimo toliko ukusna i asocira u nama lepe uspomene. Istorija koju imamo sa tom hranom može biti prilično snažna, pa nas to lako može poneti da posegnemo za njom.
#4 Ne krivite ugljene hidrate
Ljudi se najčešće žale kako ne mogu da se odreknu ugljenih hidrata, a kada ih pitamo za kojom tačno hranom žude, obično navode čokoladu, čips, pomfrit, sladoled, makarone ili sir.
Ako imate želju za ovim namirnicama, ne znači da imate samo potrebu za ugljenim hidratima, već i za mastima.
Potreba za testeninom, hlebom ili pecivom uglavnom znači da vam je potreban hrom i da šećeri u organizmu nisu balansirani. Zato ubacite u ishranu namirnice bogate biljnim vlaknima i što više voća i povrća.
Koja hrana je vaša slabost?
Join now or Login to leave a comment