Jedan od najvećih problema u organskoj poljoprivredi sa kojim se proizvođači suočavaju jeste zaštita useva od korova s obzirom da se u potpunosti isključuju sintetičke hemijske mere borbe.
Zašto?
Korovi predstavljaju konkurenciju gajenim biljkama za prostor, svetlost, vodu i hranu i kao takvi utiču na prinos a takođe i na održivost i ekonomičnost ove vrste proizvodnje.
Cilj organske poljoprivrede nije da se korovi u potpunosti eliminišu, jer je to u ovakvom sistemu nemoguće, već da se korovi dovedu do brojnosti koje biljka može da toleriše, odnosno, do brojnosti pri kojoj ne dolazi do ekonomskog gubitka prinosa.
Bitno je istaći da u ovakvom sistemu nisu sve korovske vrste štetne, neke se koriste i kao izvor organske materije i kao takve se koriste kao materijali za malčiranje zemljišta ili kao zelenišno đubrivo. Primeri su eko-koridori oko parcela koji doprinose diverzifikaciji korisnih organizama, štite zemljište od erozije, služe kao pčelinja paša a neke imaju i lekovito dejstvo.
Suzbijanje korova se ne završava u toku jedne vegetacione sezone već ono traje konstantno, zbog karakteristika korovskih biljaka:
Uspešna borba protiv korova postiže se kvalitetnim i pravovremenim sprovođenjem svih raspoloživih mera:
Uvođenje informacionih tehnologija
Ovo je prvi i veoma važan korak u borbi protiv korova, posebno posmatrano na duže staze.
Ove mere imaju za cilj da spreče dospevanje semena korova na njivu kao i da onemoguće obnavljanje rezervi semena i drugih reproduktivnih organa korova i njihovo širenje u usevu.
U preventivne mere spadaju:
U organskoj poljoprivredi ide se u pravcu stvaranja i uzgajanja sorti koje su: tolerantne na uslove spoljašnje sredine, imaju ubrzan početni porast i sposobnost da zasenjuju i ugušuju korove, jak korenov sistem, imaju alelopatski uticaj na korove i dr.
U organskoj poljoprivredi dozvoljena je upotreba reproduktivnog materijala koji je dobijen na sopstvenom gazdinstvu. Tada je potrebno obratiti pažnju da reproduktivni materijal bude dobro očišćen posebno kod strnih žita i krmnog bilja kako se među njemu ne bi našlo seme korova.
Uzastopnim gajenjem određenog useva na istom polju stvaraju se povoljni uslovi za razmnožavanje i širenje određenih vrsta korova koje postaju veoma rezistentne, zbog toga je u organskoj poljoprivredi veoma bitno uvođenje plodoreda.
Delovanje plodoreda u suzbijanju korova oslanja se na konkurentske odnose korova i gajenih biljaka, zasenjivanjem ili gušenjem zbog čega je bitno odabrati kulture koje imaju konkurentsku sposobnost (usevi koji imaju veliku gustinu, ubrzan porast nadzemne bio mase, izražena pokrovnost) u odnosu na korove, kao i na alelopatsko delovanje pojedinih gajenih kultura (izlučevine biljaka deluju depresivno na rast i razvoj korova).
Smenjivanjem useva, a ujedno i drugačijim načinom obrade zemljišta, menjaju se i agroekološki faktori čime se sprečava stvaranje rezistentnosti korova.
predstavlja preventivnu meru koja podrazumeva gajenje dva različita useva istovremeno na jednoj parceli. Najčešće su to kombinacije biljaka sa dubokim korenom sa biljkama koje imaju plitak koren, biljke sa uspravnim stablom sa biljkama sa polegljivim stablom, biljke sa različitom razvijenošću listova i dr.
Bitno je da se usevi pravilno odaberu da ne bi došlo do negativnih posledica kako među biljkama tako i njihovog uticaja na zemljište. Neke od dobrih kombinacija su: leguminoze sa kukuruzom, pšenicom i sojom, ozima pšenica-soja, kukuruz-pasulj, ovas- grahorica i dr.
Cilj gajenja združenih useva je međusobno podsticanje porasta što rezultira većim prinosom, boljim korišćenjem resursa, kao i smanjenjem štete od bolesti, štetočina i korova.
Ovi usevi se najčešće gaje između vegetacije dva glavna useva. Postoje mnoge sorte koje se gaje kao međuusevi kao što su: lucerka, detelina, grašak, kupusnjače, ovas, raž, ljuljevi i dr. Njihovim gajenjem sprečava se ispiranje hraniva u dublje slojeve zemljišta, popravljaju fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine zemljišta, sprečavaju eroziju i pojavu bolesti, štetočina i korova.
Zelenišno đubrivo čini zelena masa biljke koja se 40-90 dana pred setvu pokosi, isitni i zaorava ili ostavlja na površini zemljišta kao zeleni malč. Zelenišno đubrivo se često koristi u organskoj poljoprivredi pogotovo kod nas s obzirom na ograničenost upotrebe životinjskog stajnjaka iz ove proizvodnje.
Za zelenišno đubrivo se u glavnom koriste biljke koje brzo rastu i to kao predusevi, međuusevi ili kao naknadni usevi. Ukoliko se poseju na vreme, mogu biti veoma dobra zaštita jer svojim rastom postaju konkurancija korovima.
Eko-koridori predstavljaju pojaseve sačinjene od biološki aktivnih biljaka koji okružuju ili presecaju parcele. Grupa biljaka koja se najčešće koristi za uspostavljanje eko-koridora su: aromatične i začinske biljke, medonosne biljke i dr. Pored ostalog, eko- koridori sprečavaju dolazak korovskih vrsta čije se seme rasprostire putem vetra (gorčika, maslačak, palamida i dr.).
Druga važna komponenta strategije borbe protiv korova su direktne mere koje se dele na agrotehničke, fizičke i biološke.
U ove mere borbe protiv korova spadaju sve primenjene mere obrade i nege sa kojima se istovremeno uništavaju i korovi. Tu ubrajamo: obradu, sretvu, đubrenje, međuredno kultiviranje, drljanje, valjanje, okopavanje i plevljenje.
Obrada zemljišta predstavlja jednu od najznačajnijih direktnih mera borbe protiv korova i ima važnu ulogu u stvaranju povoljnih uslova za početni porast useva a samim tim i u jačanju konkurentske sposobnosti gajenih biljaka.
U zavisnosti od vrste korova i od mehaničkog sastava zemljišta, bira se i odgovarajuća mehanizacija za njihovo uništavanje. Prilikom dubokog oranja zemljišta, uništavaju se nadzemni delovi biljaka dok se podzemni izbacuju na površinu a seme se zaorava na dubinu gde ne postoje povoljni uslovi za klijanje i nicanje istih.
Izbačeni podzemni organi se suše i razlažu, dok semena koja su ostala na površini niču te se nekom dopunskom merom ponovo uništavaju.
Rizomski korovi (divlji sirak, pirevina, palamida i dr.) se veoma teško uništavaju. Ukoliko se samo nadzemni organi uništavaju, dolazi do još inenzivnijeg rasta zbog čega se oni mogu uništavati jedino zajedno sa korenovim sitemom.
Pravovremenom setvom/sadnjom kao i odabirom odgovarajućeg rastojnja između redova, u redu i odgovorajućim sklopom (gušća setva, veća konkurentnost) takođe je moguće smanjiti brojnost korova. Biljne vrste koje se rasađaju imaju veću konkurentnost nad korovskim biljakama, samim tim jer su već u odmakloj fazi razvoja.
Ukoliko je u zemljištu povećan ili prekomeran sadržaj azota, neke korovske vrste kao što su travni korovi, štir, kopriva, pepeljuga,... imaju veću konkurentnost prema gajenim biljkama, dok fosfor i kalijum imaju manji uticaj na njihov porast.
S obzirom da se u Srbiji organska poljoprivreda odvija na malim i srednjim gazdinstvima, u većini slučajeva korov se suzbija ručno tj. okopavanjem i plevljenjem što znatno povećava troškove proizvodnje zbog velikog angažovanja radne snage. Iako iziskuje dobru i efikasnu radnu snagu, plevljenjem i okopavanjem se veoma efikasno odstranjuju korovi koji su nikli u usevu. Ovom fizičkom merom redukuje se isparavanje iz gornjih slojeva zemljišta te se na taj način dobija veća prozračnost i eliminiše se nastala pokorica.
Međuredna kultivacija je veoma česta u organskoj poljoprivredi jer sem što toga što se korovi dobro uništavaju, utiče i na aeraciju korenovog sistema okopavina. Ova vrsta obrade se primenjuje više puta u toku vegetacije i sprovodi se sve dok usev ne zatvori red jer u kasnijem periodu, svojom senkom postaje konkurentan korovu.
Dok se kod širokorednih useva primenjuje međuredna kultivacija, kod strnih žita se može primeniti drljanje i valjanje. Najčešće se primenjuju u prvim stadijumima razvića korova, ali momenat upotrebe ovih mašina treba pravilno odabrati kako ne bi bilo negativnih efekata na gajene biljke.
Od fizičkih mera borbe mogu se navesti: solarizacija, suzbijanje korova plamenom i nastiranje zemljišta različitim materijalom.
Solarizacija predstavlja prekrivanje vlažnog zemljišta prozračnim polietilnskim folijama radi uništavanja semenskih korova i veoma uspešno se primenjuje u organskoj proizvodnji povrća i jagodastog voća.
Tokom letnjih meseci zemljište se pokriva ovom folijom minimalno četiri nedelje prilikom čega dolazi do povećanja temperature i do 60 oC i do stvaranja gasovitih supstanci koji dovode do uništavanja korova. Nakon što se folija skine, parcelu je potrebno plitko pripremiti i ukoliko postoji mogućnost, zasejati neki ozimi pokrovni usev.
Pored uništavanja korova, solarizacija utiče na dostupnost nekih mineralnih hraniva, rast useva a nekad menja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta što zavisi od povećanja temperature zemljišta i postignutog nivoa isparavanja tokom ovog procesa.
Primena plamena je jedna od sve više korišćenih metoda za suzbijanje korova u organskoj poljoprivredi. Ona se zasniva na izlaganju tek niklih korova (pre gajenih biljaka) visokoj temperaturi prilikom čega dolazi do cepanja ćelijskog zida i čitavih tkiva i do uginuća ili gubitka konkurentnosti korova naspram gajenih biljaka. Plamen nastaje sagorevanjem propana koji se nalazi u rezervoaru prikačenom na traktor.
Nastiranje zemljišta predstavlja prekrivanje zemljišta nekim materijalom, bilo prirodnim ili veštačkim u cilju: sprečavanja razvoja korova, poboljšanja vodnog i vazdušnog režima, povećanja sadržaja organske materije u zemljištu, sprečavanja gubitaka toplote i suvišnog zagrevanja, boljeg iskorišćavanja azotnih đubriva a samim tim i smanjenja mogućnosti zagađenja vodenih tokova azotom, održavanja CO2 u vazduhu neposredno oko biljke, smanjenja vlažnosti vazduha i zaštite zemljišta od UV zračenja.
Najčešći prirodni materijali koji se koriste za malčovanje su: slama, suvo lišće, prosušena pokošena trava, piljevina, kora drveta, kompost, borove iglice, šljunak i kamenje idealno kao ukras u cvetnim gredicama, papir i karton u manjim količinama.
Od veštačkih materijala se koriste folije koje mogu biti bele, tamne (najčešće crna folija ili agrotekstil) ili dvostrano različito obojene.
Za nastiranje zemljišta se može koristiti i tzv. živi malč koji se zaseje u redove između glavnog useva. U ovom slučaju se može koristiti veliki broj biljaka kao što je na primer: kopriva (odličan pokrivač kod svih vrsta povrća jer obogaćuje zemljište hranivima), gavez koj se koristi u usevu paradajza (listovi su veoma dobar izvor kalijuma), buvač (kao zaštita krompira i kupusnjača), leguminoze, kamilica, itd. Biljke za nastiranje seju se odmah posle setve.
Kao što je već napomenuto, u organskoj poljoprivredi je veoma ograničen broj sredstva koji se mogu koristiti kao bioherbicidi. Biološka sredstva koja se koriste za suzbijanje korova zasnivaju se na upotrebi hemijskih jedinjenja koje stvaraju živi organizmi odnosno biljke, životinje i mikroorganizmi.
U biološke mere spada još primena predatora i biljojeda koje uništavaju jednu ili više korovskih vrsta.
Neki od preparata koji se primenjuju u organskoj poljopivredi za uništavanje korova prave se na bazi kukuruznog glutena (za suzbijanje travnih korova u fazi nicanja), jabukovog sirćeta, ulja karanfilića, cimeta i limuna, naravno organskog porekla. Veoma uspešno se pokazala i primena slane vode, ali samo za uništavanje jednogodišnjih korova.
Kao zaštita od korova u organskoj poljoprivredi dozvoljena je primena fitopatogenih mikroorganizama.
Da bi se mikroorganizmi koristili kao herbicidi neophodno je da su: genetički stabilni, visoko specifični da se brzo i lako razmnožavaju, da imaju visoku sporulacionu sposobnost i kratak inkubacioni period te da stabilno osiguravaju zaražavanje korova u širokom dijapazonu uslova spoljašnje sredine. Primena se može vršiti na dva načina i to: klasičnim načinom infekcije korova i daljim samostalnim širenjem ili mikroherbicidnim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova.
Primena bioherbicida je krajnja mera koja se primenjuje u organskoj poljoprivredi odnosno u okolnostima kada ostale mere nisu dovoljno efikasne. Na našem tržištu trenutno nema registrovanih sertifikovanih bioherbicida tako da ostaje primena gore pomenutih sredstava (sirće, slana voda i dr.)
Velika pažnja u organskoj poljoprivredi posvećuje se alelopatiji što predstavlja proces u kom organizam (biljka) proizvodi hemikalije koje utiču na rast, opstanak i reprodukciju drugih organizama.
Ove hemikalije se zajedničkim imenom nazivaju alelohemikalije i predstavljaju sekundarne produkte metabolizma (nisu potrebni za osnovne životne procese kao što su rast i razmnožavanje). Njihov uticaj može biti pozitivan ili negativan.
Alelopatija koja se bavi biohemijskim interakcijama u kojima jedna vrsta biljaka može da izluči materije koje inhibiraju rast i razviće drugih biljaka, a da pri tome same ne trpe inhibiciju, mogu naći praktičnu primenu u organskoj poljoprivredi i biološkoj borbi protiv korova.
Domaće životinje kao što su goveda, ovce, živina itd., mogu čupanjem, gaženjem i ispašom takođe smanjiti brojnost korova koji su pored puteva, kanala i na zaparloženim površinama.
U poslednje vreme informacione tehnologije se sve više upliću u poljoprivrednu proizvodnju jer u ovoj grani ima veoma mnogo prostora za njihov razvoj. Stvorena su razna softverska rešenja za upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom, predviđanje bolesti i štetočina, itd., čime se stvaraju velike mogućnosti za unapređenje domaćeg agrara i ekonomično poslovanje proizvođača.
Za uvođenje sistema borbe protiv korova neophodno je postojanje detaljnih informacija o tome kada, gde i kako ih treba uništavati što se može dobiti upotrebom programa koji koristi GPS sistem i omogućava povezivanje različitih parametara (temperatura, padavine, biološke osobine korova i dr.) i brzu obradu dobijenih podataka.
Uvođenjem informacionih tehnologija u poljoprivredu obezbedio bi se transfer naučnih informacija i unapređenje gajenja useva u domenu integralnog suzbijanja korova do neposrednih korisnika, čime bi se istovremeno obezbedio stalni monitoring promena korovske populacije.
Organska poljoprivreda i baštovanstvo , Zaštita bilja i đubriva
Upotreba sintetičkih preparata u organskoj proizvodnji nije dozvoljena, te je zbog toga u praksi upotreba “domaćih”, pri...
View full resourceOrganska poljoprivreda i baštovanstvo , Zaštita bilja i đubriva , Konkursi i agrokrediti
Kako organska proizvodnja postaje sve popularnija, i kako raste svest o zaštiti i očuvanju planete zemlje, sve je više...
View full resourceEkologija i zaštita životne sredine , Organska poljoprivreda i baštovanstvo , Ratarstvo i povrtarstvo , Zaštita bilja i đubriva
Preterana obrada zemljišta i nekontrolisana upotrebe pesticida dovela je do narušavanja ekološke ravnoteže i smanjila br...
View full resourceAre you a certification body? Join as company
