€1 per kilogram
Upoznajte Predraga Radojevića, entuzijastičnog zaljubljenika u stare sorte povrća i strastvenog uzgajivača najrazličitijih vrsta paradajza i njegovog semena.
Retko ko se danas u Srbiji može pohvaliti nesvakidašnjom bogatom kolekcijom, ni manje ni više nego starih sorti semena raznog povrća.
Za ovaj hobi koji je već uveliko zahtevan posao potrebna je velika ljubav, ali i strpljenje te jako srce za sve nedaće koje mogu da zadese kada priroda reši da radi protiv.
No, Predrag Radojević već 15 godina radi za prirodu i uči da doskoči svim njenim iznenađenjima. U svojoj kolekciji semena i povrća koje gaji možete naći stare i zaboravljene sorte paprike, krastavaca, tikvica i drugog povrća koji “ne ispunjava uslove za velike prinose”.
No, paradajz je zaštitni znak ove kolekcije. Ako se bavite organskom i eko proizvodnjom povrća onda će vam sigurno biti zanimljivo da u Predragovom uzgoju semena možete naći harmoniku paradajz, primorski pacug, putnički, stiški, ali i na desetine drugih jednako nesvakidašnjih, zaboravljenih, ali najpre ukusnih sorti paradajza.
Foto: P. Radojević - Stare sorte paradajza
Želeli smo da saznamo kako izgleda baviti ovim nesvakidašnjim poslom i kako izgleda dan jednog baštenskog entuzijaste kakav je Predrag, koji osim što čuva semena, aktivno promoviše vrednosti i prednosti prirodne i organske proizvodnje hrane, kako na društvenim mrežama tako i na raznim radionicama. U razgovoru za OrganicNet, Predrag je otkrio samo neke od tajni čuvanja semena starih sorti povrća.
Na društvenim mrežama ste jedan glasnogovornika organske i prirodne proizvodnje hrane, a između ostalog često promovišete i edukujete ljude o starim sortama semena. Ko je zapravo svetioničar "offline"? :)
Baštovan koga zanima još "300 svašta" :) Ne znam da odmaram, kad nema poslova u vezi sa baštom, onda sam uz kompjuter ili nešto pravim, slikam, zidam, pišem o nekim drugim temama,...
Da li je uzgoj starih sorti samo hobi ili teži da preraste u nešto više? Čime se još bavite?
U svakom hobiju ima mnogo strasti, za mnoge hobije morate i mnogo učiti, žrtvovati se, ulagati,... povrh svega navedenog, ovo mi je i jedini kako-tako stalni izvor prihoda. Svi ostali prihodi van sezone semenki i rasada su nestalni, nesigurni i raznoliki :)
Kako ste došli na ideju da se bavite ovim ipak pomalo zahtevnim baštovanskim aktivnostima danas, kao što je uzgoj starih sorti? Kako je priča počela?
Pre 15 godina sam poželeo da uđem u baštu (rekreativno) i na pijaci video kovrdžavi peršun. U traganju za semenom takvog peršuna, prvo sam dobio par starih sorti paradazja, a onda glavačke uleteo u svet "heirloom" i "open polinated" paradajza, pročitao njihovu istoriju, priče koje su ih pratile i doživeo šok kad sam shvatio da ni u jednoj radnji ne mogu da kupim seme domaćeg, starog paradajza (tako je do danas, i dalje starih sorti nema, ma kako to šokantno izgledalo).
Foto: P. Radojević - Stare sorte paradajzaŠta je danas najveći problem kada je u pitanju uzgoj starih sorti?
Nema ih. Nestaju. Ako slučajno ne naletite na nekog ko ima sačuvano neko staro seme, ništa od gajenja starih sorti u bašti. Danas je jedini izbor koji se baštama nudi, hibridi.
Šta je vama bio najveći izazov i kako rešavate svakodnevne izazove? Odakle crpite znanje?
Stara bašta i stare sorte se susreću sa svim problemima kao i svaka druga bašta, vrućine, jaki vetrovi, grad,... na moju veliku žalost, za 15 godina, bila je valjda samo jedna (možda dve?) da je prošla bez većih "udaraca". I to je najveći izazov, nešto što je za noć priroda skoro uništila, morate da za dan dignete na noge i nastavite dalje. Drugi izazov su ljudi, njihove predrasude, strahovi i zablude u vezi starih sorti. I generalno odsustvo želje da se bar sasluša ili pročita nešto na tu temu, da se pogleda i vidi da nije sve tako strano, daleko i nemoguće.
Zbog čega preporučujete baš ta semena? Koja je razlika u odnosu na one u tradicionalnoj poljoprivredi i povrtarstvu?
Priroda je ta koja je odavno to preporučila, ja je samo pratim. Na svakom mestu na ovoj planeti, organska proizvodnja se oslanja na stare, lokalne sorte. Naviknute su i na tu klimu, zemljište, štetočine,... i samim tim su otpornije na većinu štetnih uticaja. NE POSTOJI ni jedna sorta koja je 100% otporna na bilo šta, ali je mnogo lakše očuvati i "podići" biljku koja decenijama (i duže) raste na nekom području.
Kakva je razlika u mirisu i ukusu?
Neopisiva. Bukvalno. Mogu sad da napišem debelu knjigu i upotrebim sve moguće opise i opet ne mogu da dočaram tu raznolikost i bogatstvo ukusa. Na žalost IT tehnologija nije toliko napredovala :)
Foto: P. Radojević - Stare sorte paradajzaKoliko je u Srbiji održivo baviti se starim sortama? Koje su prepreke?
Zvanično, kod nas stare sorte ne postoje. Nisam proveravao poslednjih par godina, ali pre 5 godina smo imali samo par sorti na listi, a u radnjama ni jednu. Nula. Zato je glavna prepreka - nepostojanje starih sorti u ponudi semenskog materijala. Proizvođači su okrenuti masovnom prinosu, seminari su posvećeni hibridima (od koji se seme ne ostavlja, znači, svake godine proizvođač MORA da kupi novo seme), vlada je nezainteresovana jer joj veći prinosi donose veći profit i ne želi da uloži ni najmanju zamislivu sumu para da se pokrene jedan ozbiljan rad na ovu temu.
Kakvi su vaši planovi za budućnost? Kako će se razvijati dalje vaša proizvodnja?
Pri kraju su pripreme za drugu knjigu posvećenu baštovanima totalnim početnicima i kad nju završim počinjem sa pisanjem još jedne, ali o njenom sadržaju još neću govoriti. Trudim se da blog, sajt i video kanal osvežavam sadržajima koliko sam u mogućnosti i otvoren da u bašti nadjem mesta za svaku novu semenku koju nadjem. To je neki maksimum koja ova bašta i ove dve ruke mogu da pruže. Bez dodatnih ulaganja i pomoći, nemoguće je napraviti nešto više.
Gde potencijalni kupci semena mogu da vas pronađu?
Glavno mesto je moj blog na kojoj su fotografije i opisi preko 400 varijeteta paradajza, paprike, krastavaca i drugog povrća i bilja, ali me zainteresovani mogu kontaktirati i putem društvenih mreža pod imenom Marre Pannonum Garden.
Fidan Ilić
12/03/2019, 18:20Имам скоро 70 год. и желео бих да овог лета узберем мој парадајз у мојој малој башти. Да ли чу још једном доживети да узберем плод парадајза,отрљам га о мајцу или панталоне, загризем с ово мало правих зуба и осетим онај прави, незаборавни мирис и укус младости уз додатак, наравно кришком масти и хлеба са малчице алеве преко. хвала...
Join now or Login to leave a comment