Malčiranje zemljišta

Malčiranje predstavlja prekrivanje zemljišta različitim organskim i sintetičkim materijalom. Nastiranje (malčiranje) zemljišta ima za cilj sprečavanje razvoja korova, poboljšanje vodnog i vazdušnog režima, uz manja kolebanja temperature zemljišta, povećanje organske materije u zemljištu što omogućava i veću aktivnost mikroorganizama.

Sve to vodi povećanju plodnosti zemljišta i boljem rastu i razvoju biljaka. Na pokrivenom zemljištu smanjuje se broj zalivanja, ali zbog spoljašnjeg zagrevanja zemljišta veća je opasnost od mraza, te se malčiranje obavlja tek posle prolaska opasnosti od mraza.

Malčiranjem se zemljište štiti od erozije izazvane vetrom i kišnim kapima, a veoma je značajno povećanje CO2 u zoni biljaka.  

Materijali koji prekrivaju zemljište, pored gore navedenog, sprečavaju isušivanje i pregrevanje  od jakih sunčevih zraka i predstavljaju idealno stanište mnogim insektima i ostalim životinjama koje prolazeći kroz zemljište stvaraju sitnomrvičastu strukturu i prerađuju organski materijal.

Kao materijali za malčiranje u organskoj poljoprivredi mogu da se koriste:

1. Živi prekrivači zemljišta
2. Prirodni materijali za malčiranje
3. Veštački materijali za malčiranje

Prednosti malčiranja

Malčiranje ima veliki broj prednosti i nailazi na široku upotrebu pogotovo u organskom sistemu gajenja biljaka, a najčešće u proizvodnji povrtarskih kultura. Samim tim, najznačajnija prednost nastiranja zemljišta u povrtarstvu je ranije sazrevanje plodova. Takođe, zbog manjeg kontakta sa zemljištem, plodovi su čistiji, kvalitetniji i smanjeno je propadanje zbog truleži.

Malčiranje različitim materijalima

Nastiranje se sve više primenjuje i na ratarske kulture, jer ono pozitivno utiče na strukturu, hemijska, fizička i biološka svojstva zemljišta. Kao što je ranije navedeno, na malčiranom zemljištu smanjuje se destruktivno delovanje kišnih kapi i ne dolazi do stvaranja pokorice što rezultira povoljnim vazdušnim režimom. Takođe, povoljno utiče i na vodni režim sprečavanjem isparavanja vode, te se na taj način i smanjuje potreba za zalivanjem.

Preko dana, malč sprečava gubitak toplote i suvišno zagrevanje, time se u zemljištu smanjuju razlike između dnevnih i noćnih temperatura. S obzirom da se malčiranjem popravljaju fizička svojstva zemljišta to direktno utiče na rad mikroorganizama odnosno na intenzivnije i brže razlaganje organske materije, popravljajući istovremeno i hemijska svojstva zemljišta.

Veliki značaj malčiranja jeste sprečavanje rasta korova, smanjenje opasnosti od razvoja biljnih bolesti i sprečavanja nastanaka erozije zemljišta. Zatim, smanjuje se ispiranje NO3 (nitrat) u dublje slojeve, što doprinosi boljem iskorišćavanju azotnih đubriva a samim tim i mogućnost za zagađenje vodenih tokova azotom.

Živi prekrivači zemljišta

Živi malč podrazumeva da se biljke gaje između redova primarnih kultura. Osim toga što imaju povoljan uticaj na zemljište, pojedine biljke služe i kao zaštita od bolesti i štetočina.

Bitno je da biljke koje se koriste kao živi malč ne predstavljaju konkurenciju glavnom usevu, imaju brz rast i dobro zatvaraju redove, ne sadrže seme koje se lako širi, lako se razgrađuju i jednostavne su za uzgoj.

Ove biljke se seju odmah po setvi (ako se vide redovi) ili sadnji glavnog useva, odnosno kada su učljivi redovi, odnosno kod povrća (krompir, vrežaste kulture) posle ogrtanja. Tokom vegetacije, biljke se zalivaju i prihranjuju uobičajeno kao i glavna kultura, a organski malč se posle postepeno razgrađuje u kvalitetno đubrivo.

Kopriva je veoma dobra kao živi malč, jer obogaćuje zemljište hranivima. Listovi gaveza su dobar izvor kalijuma, a biljka buvač je dobra u zaštiti krompira i kupusnjača. Od leguminoznih biljaka grašak je jedna od najčešće gajenih biljaka koje se seju kao živi malč jer se na njegovom korenu nalaze bakterije azotofiksatori (Bacterium radicicola) koje vežu azot iz vazduha te se na taj način njegovim zaoravanjem zemljište obogaćuje azotom. Kao živi malč mogu se još koristiti: grahorica, detelina, repice, slačice i dr.

Prirodni materijali za malčovanje

Najčešći organski materijali su: slama, strugotina, pokošena trava, biljni delovi, osušeno lišće, iglice četinara, novinski papir, kompost, treset, komina, paprat i dr.

Organski malčevi se tokom vremena razgrađuju putem mineralizacije organske materije, obogaćujući zemljište hranivima. Neophodno je s vremena na vreme dodavati nove količine organskog malča, jer se oni vremenom razgrađuju.

Slama se najčešće koristi kao materijal za nastiranje zemljišta u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji jer je ona dobar toplotni izolator, tako da temperatura zemljišta ispod slame može biti 5-8 oC niža od temperature zemljišta bez slame što ima posebno veliki značaj u letnjem periodu kada su temperature vazduha veoma visoke.

Takođe, slama dobro zadržava vodu, oko 2,5 l/m2, razlaganjem obogaćuje zemljište organskom materijom i dobro guši korove. Preporučena količina je oko 10 cm.

Drveni opiljci poboljšavaju strukturu i aeraciju teških zemljišta, apsorpciju vode i vlage i smanjuju isparavanje. Dobro suzbijaju korove. Slično slami utiču na snižavanje temperature ispod malča. Smanjuju eroziju zemljišta i povećavaju sadržaj organske materije i humusa.

Nedostatak im je da prilikom razlaganja dovode do nepristupačnosti biljaka azotom te je potrebno dodavati azotna đubriva.

Velikih količina lišća koje u jesen prave problem, možemo se rešiti na dva načina i to stavljanjem u kompostnu gomilu gde će se brzo razgraditi u koristan kompost, ili prekrivanjem zemljišta u vidu malča.

Prilikom malčiranja suvim lišćem potrebno je voditi računa o debljini sloja (optimalna debljina je 5-8 cm), kao i o vrsti lišća.

Pokošena trava kao organski malč, obogaćuje zemljište azotom i organskom materijom. Ona se na zemljište stavlja prosušena (najmanje 1-2 dana), u takom sloju, jer u suprotnom, može doći do truljenja i privlačenja puževa. Hranljive materije iz trave su lako dostupne biljkama te ih one lako preuzimaju.

Pokošena trava je veoma pogodna pri uzgajanju paradajza i patlidžana jer organičava pucanje plodova, dok kod plodova ribizli i ogrozda sprečava njihovo opadanje.

Kompost osim što ima veoma važnu ulogu kao organsko đubrivo, može se koristiti i kao malč jer kao takav, greje zrmljište, povećava njegovu plodnost i dobro guši korove. Preporučuje se njegova primena u sloju do 10 cm.

Novine i karton se mogu takođe koristiti u nastiranju zemljišta jer dobro zadržavaju vlagu i guše korove.

Bitno je napomenuti da se koriste obične novine, a ne obojeni magazini. Preporučljivo je kartone ili novine stavljati direktno na zemljište, a preko toga slamu, strugotinu, travu ili drugi organski materijl, kako bi malč bio efikasniji u zadržavanju vode i suzbijanju korova.

Veštački materijali za malčovanje

U organskoj poljoprivredi se mogu uspešno koristiti bela, tamna ili dvostrano različito obojena folija, najčešće crna folija ili agrotekstil, a najbolje one koje se razrađuju pod uticajem sunca, a u zemljištu podležu enzimatskoj razgradnji.

Osnovna uloga folija je:

• zaštita od niskih i visokih temperatura (zavisno od materijala od koje su napravljane)
• zaštita od korova, naime, pod uticajem sunčeve svetlosti preko polietilenskih prozračnih folija zemljište se zagreva podstičući seme korova na nicanje, te zbog visoke temperature, mlad ponik korovas uginjava.

Ukoliko se kao malč koriste UV apsorbujuće folije za nastiranje, smanjuju se uslovi za nastanak sive truleži i fuzarionoznog uvenuća. Folije se lako uklanjaju sa polja a ima i onih koje se vremenom razgrađuju.

Crna malč folija je najčešće u upotrebi. Ona  propušta mali deo ultraljubičastog, vidljivog i infracrvenog dela spektra (4%), čime se postiže manji porast temperature zemljišta ispod nje. Prednost ove folije ogleda se u uštedi vode (do 50%, pri navodnjavanju sistemom ,,kap po kap”), sprečavanju rasta korova, omogućavanju više ugljen-dioksida za biljke (kroz otvore na foliji), kao i bolje fitosanitarne uslove.

Ova folija je debljine od 15-30 mikrona, a kada ima fabrički načinjene otvore (u zavisnosti od vrste na rastojanju 50x30, 60x40, 60x30), debljina joj je 20 mikrona.

Može se primenjivati i za malčovanje biljaka koje imaju snažan porast ili višegodišnjeg bilja u rasadnicima ukrasnog šiblja, listopadnog drveća i četinara, kada im je osnovni zadatak potpuna zaštita od korova. Ove folije se zbog svojih dobrih osobina i dugovečnosti mogu koristiti do pet godina.

Crno-bela folija ima izuzetno visoku refleksiju svetlosnog i toplotnog zračenja, čime se omogućava gajenje useva u toplijem delu vegetacione sezone, obezbeđujući optimalne vodno-vazdušne i termičke osobine, što za rezultat ima adekvatnu mikrobiološku aktivnost i visoku pristupačnost makro i mikro elemenata.  

Za gajenje nekih vrsta u vansezonskom periodu kao što su paradajz i paprika neophodna je jaka refleksija svetlosti, s tim da je neophodno grejanje prizemnog sloja u zoni svakog reda. Ova folija, takođe, ima repelentno dejstvo na vaši i belu mušicu.

Srebrna-braon malč folija ima osobine dobre provodljivosti, dok srebrna boja (lice folije) doprinosi smanjenju napada lisnih vaši, bele mušice i crvenog pauka iz razloga što reflektovana difuzna svetlos ,,zbunjuje” (repelentni uticaj) insekte (menja pravac leta).

Crveno-mrka folija se najčešće primenjuje kod paradajza i salate jer dobro reguliše temperaturu, a spektar difuzne svetlosti ubrzava zrenje (10-14 dana ranije).

Žuta folija se koristi u proizvodnji industrijskog povrća na otvorenom polju kada se očekuje jak napad vašiju, tripsa ili bele mušice, jer žuta malč folija deluje blokirajući (svojim spektralnim sastavom difuzne svetlosti) na ishranu i razmnožavanje ovih štetočina.

Malč papir se takođe najčešće primenjuje u povrtarstvu,  dovoljno je elastičan, najčešće širine 120 cm, nastire se iz rolne (mašinski ili ručno) na zemljište, a rubovi (20cm) prekriju se zemljom. Malč papir je bez štetnih bioloških i hemijskih supstanci. Malč papir se na kraju vegetacije raspadne i obradom se unosi u zemljište,  te na taj način čini deo organskog đubriva.

Agrotekstil predstavlja polipropilenski sintetički materijal male mase i velike elastičnosti, što omogućuje lako korišćenje i manipulaciju, a stabilizovan je protiv UV zračenja.

Polaže se preko useva na otvorenim poljima, dnosno zatvorenim površinama, čime ubrzava njihov rast, obezbeđuje zaštitu od mraza, niskih temperatura, insekata i korova.

Agrotekstil ima veliki broj prednosti i to:

• ispod agrotekstila se smanjuje kolebanje temperature jer se zemljište ispod njega u toku dana zagreva, a noću sporije hladi;
• tokom navodnjavanja kapi vode od zalivanja kišenjem polako prolaze kroz mikropore na tkanini i ravnomerno kvase biljke i zemljište;
• kiša se na njemu ne zadržava, ne apsorbuje vodu, tako da je odmah suv;
• delimična propustljivost sprečava štetni efekat obilnih kiša i pljuskova;
• zemljište se ispod njega postepeno suši i nema stvaranja pokorice;
• pošto je  bele boje, za svetlo je propustljivo, tako da 90% sunčevih zraka prolazi kroz njega i ne remeti se normalan rast prekrivenih biljka;
• sprečava gubitak toplote i vlage u najdelikatnijoj fazi rasta biljaka i zato je adekvatan kod ranije sadnje biljaka;
• može da posluži i kao zaštita od grada;
• štiti mlade biljke od vetrova i ptica, kao i od većih insekata;
• dobro štiti od korova;

Na tržištu postoji više naziva za agrotekstil, kao što je agril, lutrasil, kovertin…

U odnosu na malč folije, agrotekstil ima duži vek trajanja i ekonomski se vrlo brzo isplati ulaganje. Može se koristiti u plastenicima u toku zimske sezone i proleća, kao i na otvorenim poljima u toku ranog proleća.

Malč ima uticaj i na albedo zemljišta, zatim održavanje CO2 u vazduhu neposredno oko biljke, smanjenje vlažnosti vazduha i štiti zemljište od UV zračenja.

S obzirom da tehnika primene plastične folije podrazumeva sistem „kap po kap“, hranljive materije se fertigacijom unose u sistem i precizno dovode do korenovog sistema čime se i gubitak hranljivih materija svodi na minimum. 

• Share
• TWEET
• Share
• Pin