1000 din por kilogramo
No certificado
Lord Nortborn, britanski agronom, prevodilac i pisac, je prvi put upotrebio reč "organska" u svojoj knjizi „Pogled na zemlju" (1940) da opiše ekološki prihvatljiv metod poljoprivrede. Dakle, koja hrana nosi epitet organska?
Pre početka agrarne revolucije, sva hrana je bila organska - gajila se na prirodan i ekološki način.
Danas, ovaj termin dovodi do brojnih diskusija i zabluda.
Da bismo znali ZAŠTO je organska hrana zdrava za nas i kako podržava biljni i životinjski svet i našu okolinu, svakako moramo prvo odgovoriti na pitanje ŠTA je hrana koja nosi epitet organski.
Termin je prvi put upotrebio Lord Nortborn, britanski agronom, prevodilac i pisac, u svojoj knjizi „Pogled na zemlju" (1940) i koristio ga je da opiše ekološki prihvatljiv metod poljoprivrede.
On je uveo koncept savršene farme gde je farmu smatrao jednim organizmom u kojem poljoprivrednik ima ulogu da optimizira recikliranje resursa i procesa. Prema Nortbornu, savršena farma je holistički i ekološki uravnotežen pristup poljoprivrednoj proizvodnji.
Pa da krenemo do svojevrsne definicije koju bismo mogli da ponudimo:
Organska hrana je hrana koja su proizvedena po ekološkim principima, dakle, uz poštovanje zakona prirode i zdravlja ljudi. Samim tim, organske namirnice se proizvode i moraju biti proizvedene na zdravom zemljištu i u ekološko ispravnim uslovima.
U Zakonu o organskoj proizvodnji u Srbiji (”Službeni glasnik RS”, broj 30/10 od 7.5.2010) stoji sledeći opis:
Organski prozvod jeste svaki proizvod koji je proizveden i označen u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Po čemu se organska hrana razlikuje od hrane koja je proizvedena na konvencionalan način?
Organska hrane i namirnice se razlikuje od konvencionalnih proizvoda na prvom mestu po intenzivnijem mirisu i boljem ukusu jer je organska hrana uzgajana bez:
- aditiva
- veštačkih boja i aroma
- konzervanasa
- emulgatora
- antibiotika
- hormona
- lekova
- GMO
- nekog tipa zračenja
Intenzivniji i bolji ukus organske hrane nije jedini razlog zašto ogranske namirnice postaju prioritet mnogima.
Organska hrana ima i visoku nutritivnu vrednost koja se ogleda u povećanom sadržaju vitamina i minerala i višestruko smanjen sadržaj zagađivača u odnosu na konvencionalne proizvode.
Istraživanja pokazuju da organski proizvodi sadrže čak:
- 63% više kalijuma
- 73% više gvožđa
- 125% više kalcijuma
- 60% više cinka.
Tako na primer, organsko grožđe sadrži više resveratrola, tog čudotvornog antioksidanta, jer se u proizvodnji organskog grožđa ne koriste veštačke aditivi i pesticidi.
Resveratrol je jedan od najdragocenijih sastojaka ljuske i semenki crnog i belog grožđa koji se proizvodi kao reakcija na bakterijsku infekciju. Odsustvo hemikalija čini organsko grožđe izuzetnim izvorom ove prirodne komponente.
Benefiti organske hrane se ogledaju i u činjenici da organska proizvodnja podržava i promoviše zdrav agrosistem, biodevirzitet, biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta, kako bi se obnavljao, unapređivao i održavao ekosistem. Za organsku proizvodnju karaketristično je racionalno korišćenje prirodnih resursa ali i korišćenje modernih naučnih saznanja o prirodnim zakonitostima.
Koje su prednosti organske hrane?
Kvalitet i bezbednost. Organska hrana ima povećanu bilošku i nutritivnu vrednost, dakle, veći sadržaj šećera, vitamina C, karotinoida i veće količine antioksidanata i minerala kao što su gvožđe, kalcijum, magnezijum, a manji sadržaj štetnog NO3.
Hrana bez aditiva i pesticida. Organska hrana ne sadrži sintetičke aditive i pesticide.
Zabrana upotreba genetske modifikacije. Genetski modifikovani organizmi i njihovi proizvodi su zabranjeni u organskoj poljoprivredi.
Zabranjena upotreba antibiotika. Antibiotici, kao aditivi koji se dodaju hrani radi ubrzavanja rasta životinja, izazivaju rezistentnost bakterija na dejstvo antibiotika, i kod životinja i kod čoveka. U organskoj proizvodnji je zabranjena upotreba antibiotika.
Zaštita životne sredine i briga o životinjama. Organska poljoprivreda održava stabilnost ekosistema podržavajući organsku floru i korisne insekte. Uz minimizirano zagađenje životne sredine, organska proizvodnja ne deluje štetno na čoveka i njegovo prirodno okruženje, za razliku od konvencionalne poljoprivrede. Organska proizvodnja brine o životinjama jer se iste uzgajaju u prirodnim uslovima.
Visoki standard i redovne kontrole. Organska proizvodnja je kontrolisana proizvodnja - u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o organskoj proizvodnji (”Službeni glasnik RS”, broj 30/10 od 7.5.2010. god.), koji je stupio na snagu 1.01.2011. godine. Sistem kontrole organskih proizvoda u Srbiji je uspostavljen po ugledu na sistem kontrole koji je propisan regulativama EU, i to Uredbom Saveta (EZ) br. 834/2007 i Uredbom Komisije (EZ) br. 889/2008.
Organska poljoprivreda se razvila i razvija se sa aspekta zaštite životne sredine i zdravlja ljudi i kao takva je usmerena na budućnost.
Únete ahora o Ingresa para dejar un comentario