Sorte jabuka za organsku proizvodnju

Pravilan izbor sorti za voćarsku proizvodnju u organskoj poljoprivredi je jedan od prvih i najvažnijih koraka, prvenstveno ako se uzme u obzir upotrebi vek voćnjaka.

Sorte moraju biti skromnih zahteva prema agrotehničkim i pomotehničkim merama, rednovne rodnosti, da imaju plodove visokog unutrašnjeg (ukus, aroma, sadržaj suve matrije) i spoljašnjeg kvaliteta (izlged), da su pogodne za transport i čuvanje.

Selekcionari i pomolozi konstantno rade na stvaranju genetski otpornih sorti koje se osim autohtonih mogu gajiti u organskoj proizvodnji uz upotrebu što manje zaštitnih sredstava.

Prilikom izbora sorti, glavni kriterijumi su:

• otpornost na bolesti i štetočine
• kratka vegetacija- rane sorte
• umerena bujnost
• debljina pokožice
• dobar afinitet sa podlogama

Izbor sadnog materijala je veoma bitan, zato obratite pažnju na sledeće:

• Sadnice moraju biti sertifikovane, zdrave, bezvirusne, bez prisustva bolesti i štetočina i bez mehaničkih oštećenja
• Sadnice moraju biti dovoljno razvijene (knip sadnice ili obične dvogodišnje sadnice), sa dobro razvijenim korenovim sistemom i sraslim spoljnim mestima
• Biljke ne smeju imati oštećenja od mraza i treba da budu u stanju mirovanja u momentu sadnje
• U periodu od vađenja sadnica u rastilu, do njihove sadnje, sadnice ne smeju biti izložene delovanjima koji bi mogli dovesti do dehidratacije
• Slabo razvijene sadnice i sadnice na kojima je došlo do pucanja pupoljaka i kretanja lišća, nisu pogodne za sadnju
• Sadnice se ili privremeno stavljaju u sitnu zemlju, normalne vlažnosti, ili se sadnja obavlja odmah po preuzimanju sadnica
• Nekada je potrebno pre sadnje potopiti koren u vodu na 12 sati, kako bi biljka povratila izgubljenu vodu
• Korisno je sadnice potopiti u rastvor balege neposredno pre sadnje
• Kako bi smanjili opasnost od zaraze gljivama koje uzrokuju trulež korena, korenovog vrata i uvenuće biljaka, u organskoj proizvodnji može se izvršiti biofumigacija.
  

Jabuka je voćna vrsta koja je najkomplikovanija za gajenje u organskoj poljoprivredi, pogotovo kad se uporedi sa konvencionalnom poljoprivredom gde je zaštita od bolesti i štetočina dugotrajna i kompleksna.

Koje se vrste preporučuju za organsku proizvodnju? 

Sorte jabuke koje se koriste u organskoj poljoprivredi treba da budu što je više moguće otporne na prouzrokovače pepelnice, čađave krastavosti i na štetočine.

Popularne sorte jabuka u organskoj proizvodnji

Potrebno je izabrati sorte koje redovno i dobro rađaju, da nema alternativnog rađanja i potrebe za proređivanjem, zatim da imaju dobre skladišne osobine kao i da su aktraktivnog izgleda (jer je za potrošače prventveno bitan izgled), dobrog ukusa i sočne.

Ovakve sorte je veoma teško naći, ali postoji nekoliko domaćih i stranih sorti koje se preporučuju za organsku proizvodnju u našoj zemlji.

Šta treba da znate o pojedinačnim sortama? 

Šumatovka i Budimka 

Ovo je stara domaća sorta, nepoznatog porekla, izrazito zimska jabuka. Bere se krajem oktobra a plodovi se mogu čuvati do maja. Plod je sitan (50-80g), cilindičan ili jajast, zelenkastožućkast, pretežno prekrvien svetlim crvenilom. Meso je u tehnološkoj zrelosti krto i sočno, kiselkasto i prijatne arome. Odlična je sorta za spravljanje soka i vina od jabuke (jabukovača). Stablo je zdravo i robustno, otporno prema suši, mrazu i čađavoj krastavosti. Odlične je rodnosti.

Budimka je stara domaća jabuka koja se u Srbiji gaji od prve polovine 19. veka. Plod je srednje krupan do krupan (oko 170g), u osnovi zelenožućkaste boje, povrh koje je, sa osunčane strane, bledo rumenilo. Meso je belo, čvrsto i slatkonakiselog ukusa, ali nije dovoljno sočno. Bere se sredinom oktobra i čuva sve do maja. To je jabuka brdsko-planinskog područja, uspeva do 800 metara nadmorske visine. Izuzetno dobro podnosi transport. Stablo je zdravo i snažno. Rađa redovno i obilno. Više se koristi kao industrijska, a manje kao stona sorta, jer meso nije dovoljno sočno. Srednje je otporna prema prouzrokovačima pepelnice i čađave krastavosti. 

Krstovača

Ime je dobila po tome što sazreva krajem septembra i početkom oktobra, pa je uobičajena berba o Krstovdanu. Nije osetljiva na fuzikladijum, većinu štetočina i prolećne mrazeve. Kvalitet ploda se ravna sa sortama svetskog glasa. Može da traje cele zime. Treba obratiti pažnju pri berbi, pakovanju i transportu, jer je plod osetljiv na udare. Meso je meko, sočno i slatko, prijatno i aromatično. Ima skromne zahteve prema uslovima gajenja.

Avajlija

Smatra se da je ova sorta gajena još od doba Nemanjića. Plod je srednje krupan (oko 150g), izduženo-kupastog oblika, zelen, kasnije limunastožut. Meso je belo, krto, čvrsto i sočno, slatkog ukusa i prijatne arome. Zimska je jabuka. Stablo je srednjebujno i dugovečno. Relativno je otporna prema bolestima, posebno prema čađavoj krastavosti. Vrlo je rodna.

Kolačara

Ova sorta daje dobre prinose u krajevima sa visokom zemljišnom i vazdušnom vlažnošću. Bere se polovinom oktobra i čuva do proleća.

Upotrebljava se kao stono voće za preradu. Plod je srednje krupan do krupan (oko 180g), pljosnatog, kolačastog oblika, žućkastozelenkast, velikim delom prekriven pramenovima.  Meso je polučvrsto, sočno, nakiselog ukusa, čuvanjem postaje ukusnije. Stablo je bujno i razgranato. Rano prorodi i rađa obilno.

Pored gore navedenih autohtonih sorti za organsku proizvodnju mogu biti još interesantne: Bihorka, Senabija, Zejtinka, Madljičara, Zelenika, Budimka – klon Gradac i Arilje, Kožara- klon Gradac i Arilje.

Od stranih sorti preporučuje se gajenje: Prima, Topas, Enterprise, Gold Rush, Rawena, Wiliam’s pride, Mody, Freedom, Liberty, Champion,Freedom, Florina, Shay’s Seedling, Initial, Pinova,...

Šejov sejanac (Shay’s Seedling)

Ova sorta je stvorena u SAD. Sazreva u prvoj polovini septembra, dok se plodovi mogu dugo čuvati i u običnim uslovima.  Plod je srednje krupan, zarubljenog kupastog oblika, sa blago izraženim rebrima u predelu čašice. Veći deo površine ploda prkeriveno je dopunskom tamnocrvenom bojom u vidu pruga. Stablo je srenje bujnosti. Cveta srednje rano, a veoma rano počinje da plodonosi. Rađa obilno i redovno. Otporna je prema čađavoj krastavosti.

Fridom (Freedom)

Fridom sorta je poreklom iz SAD. Sazreva u prvoj polovini septembra, a može da se čuva u hladnjači do januara. Plod je krupan (150g) loptasto-kolačastog oblika. Osnovna boja pokožice je žuta, sa dopunskim crvenilom koje u vidu pruga prekriva više od polovine površine ploda. Meso je  čvrsto, srednje fine strukture, sočno, prijatnog nakiselog ukusa i dobrog kvaliteta. Stablo je bujno, široko piramidalne krune. Cveta srednje rano i dobro podnosi zimske i prolećne mrazeve. 

Ova sorta je pogodna kako za stonu upotrebu, tako i za industrijsku preradu. Otporna je na čađavu krastavost i bakterioznu plamenjaču.

Liberti (Liberty)

Sazreva krajem septembra i početkom okobra, a može da se čuva do kraja marta. Plod je srednje krupan, loptasto kupastog ili jajastog oblika. Pokožica je skoro u potpunosti u vidu pruga prekrivena privlačnim crvenilom. Meso je krem belo, čvrsto, sočno, sitno zrnasto, blago nakiselog do slatkog ukusa. Stablo je bujno, široko piramidalnog oblika krune. Cveta srednje rano, relativno rano počinje da plodonosi i vrlo obilno rađa. Sorta se može koristiti za preradu i za stonu upotrebu. Otporna je prema prouzrokovaču čađave krastavosti, a relativno otporna prema bakterioznoj plamenjači.

Šampion (Champion)

Ovo je stara američka sorta. Sazreva u prvoj polovini septembra, a može da se čuva do januara. Plod je krupan do vrlo krupan, loptasto-kolačastog oblika.

Osnovna zelenkasto-žućkasta boja pokožice prekrivena je sa sunčane strane ploda pramenastim crvenilom. Meso je čvrsto, sočno, slatko nakiselog ukusa, odličnog kvaliteta. Stablo je umerene bujnosti, široke razvedene krune. Cveta srednje pozno do pozno, rano prorodi i umereno rađa. Može se koristiti za stonu upotrebu i za industrijsku preradu. Tolerantna je prema prouzrokovačima čađave krastavosti i pepelnice.

Florina (Florina)

Florina sorta je stvorena u SAD. Sazreva početkom oktobra, a može da se čuva do marta u običnoj hladnjači.  Sorta se odlikuje srednje krupnim plodovima, loptasto-kupastog oblika. Osnovna žuta boja prekrivena je po celoj površini ploda jednoličnom narandžastom bojom. Meso je sočno, nakiselog, blago aromatičnog ukusa, srednjeg kvaliteta. Stablo je bujno, pendulastog oblika krune. Cveta srednje pozno. Rađa na mladom rodnom drvetu, koje rezidbom treba redovno obnavljati.  Sorta se može koristiti za preradu i za stonu upotrebu. Otporna je na prouzrokovače čađave krastavosti i bakteriozne plamenjače, dok je osetljiva prema prouzrokovačima pepelnice.

Prima

Veoma je otporna na čađavu krastavost i pepelnicu, pa čak i na plamenjaču jabuke i kruške. Stvorena u SAD-u. Rano prorodi i rađa redovno i obilno ukoliko se ne preoptereti. Stablo je srednje bujno do bujno, a plod je srednje krupan do krupan. U slučaju da prerodi sitan,može da bude jako lepog izgleda. u punoj zrelosti boja ploda je žuta sa nijansama živo-crvene boje. Meso ploda je slatko-nakiselo, fine arome i svetlo-žute boje. U zavisnosti od uslova gajenja, sazreva od sredine do kraja avgusta.

GoldRush

Ova sorta otporna je prema čađavoj krastavosti, srednje otporna prema bakterioznoj plamenjači, a tolerantna prema pepelnici. Njeni plodovi su srednje krupnoće, meso je kompaktno, hrskavo, bogatog ukusa i arome. Pokožica je zelenkasto-žuta. Stablo je ponekad sklono alternativnom rađanju, srednje je bujnosti i uspravnih grana. GoldRush veoma kasno sazreva, može se čuvati do februara, a u kontrolisanoj atmosferi do maja. Ukus je sve lepšti u toku čuvanja. Zahteva proređivanje, sklona je alternativnom rađanju, a plodovi su joj veoma izdržljivi.

Initial

Rano zre, triplodna je sorta, otporna na čađavu krastavost i pepelnicu. Najveći deo površine ploda prekriven je narandžasto-crvenom bojom, dok je pozadina žućkasta. Plodovi su izduženi, simetrični, najčešće krupni. Najboljeg je ukusa u periodu berbe, meso je čvrsto i sočno, blago-kiselkasto. Plodovi su raspoređeni pravilno po stablu.  Rađa dobro i redovno, ali je u uslovima suše sklona opadanju plodova. Njeni plodovi se čuvaju tri meseca.

Pinova

Svetlo-pink tonovi prevučeni preko žute površine karakteristični su za ovu vrstu jabuke. Njeni plodovi su srednje krupni, a ukus je jednako i sladak, i kiseo. Rađa svake godine, ali je neophodno proređivanje. U standardnim uslovima čuva se do aprila, a u kontrolisanoj atmosferi do juna. Slabo do srednje osetljiva je na čađavu krastavost, slabo prema pepelnici i plamenjači, a otporna na mraz. Pinova je rodna, kvalitetna zimska sorta, dobrog kvaliteta ploda. Poreklom je iz Nemačke.

Topas

Ove sočne jabuke su štraftaste, narandžasto-crvene boje, a plod joj je veoma krupan - težak je između 160 i 200 grama. Okruglast je, ponekad pomalo spljošten plod, čvrst, veoma sočan, kiselkastog ukusa. Stablo je umereno bujno do bujno, otvorenih uglova grananja sa kratkim i debelim letorastima.

Ova sorta nastala je ukrštanjem vrstama Rubín i Vanda. Zrenje je u drugoj polovini septembra, a može se koristiti do marta. Topas je otporan prema prouzrokovaču čađave krastavosti i delimično prema prouzrokovaču pepelnice.

Kako uspostaviti ekološku ravnotežu u zasadu jabuka?

Za to je neophodno nekoliko godina, ali naravno i veštine, znanje i specifične sposobnosti voćara. Uzimajući u obzir temeljne principe organske poljoprivrede, on mora da stalnim posmatranjem i proveravanjem dođe do specifične strategije, neodstupajući od temeljnih principa organske poljoprivrede.
Preporuka:

• Sadite sorte koji su dobri oprašivači osnovnoj sorti, ili gajite kombinaciju dve ili više sorti naizmeničnom sadnjom. To se radi zbog toga što je veliki broj sorti samobesplodan, te ne treba formirati monosortne zasade.
• Stalnocvetajuće biljke će privući veći broj insekata oprašivača jabuke, a za svaki slučaj možete postaviti i košnice za medonosne pčele.
• Pripremite se i za narednu godinu - postavite u voćnjaku snopove trske u kojima se gnezde solitarna pčela Osmia cornuta. To će vam biti veoma značajno kada je u periodu cvetanja temperatura vazduha niža od 100 stepeni celzijusovih, a vreme oblačno i vetrovito. Jedna solitarna pčela efikasna je kao 150 medonosnih.

U ovoj proizvodnji pri izboru sorti naglasak se stavlja na autohtone sorte koje su dobro adaptirane na lokalne uslove i genetski otporne na pojedine bolesti i štetočine (kako bi se upotreba zaštitnih sredstava svela na minimum).

Za koju sortu ste se vi odlučili?

• Share
• TWEET
• Share
• Pin